НАУЧНИ ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ БИБЛИОТЕКАРСТВА
ISSN 2217-5563
 

Нови број
 
Структура часописа
Политика часописа
Савет редакције
Рецензенти
Редакција
CIP
Chicago Style
Упутство ауторима



Ћирилица Latinica
 


Горан Траиловић
Градска библиотека Панчево
goran@biblioteka-pancevo.org.rs

Бр. 32 (мај 2018), стр. 1-2


Информациона писменост у Читалишту


Сусрет, разговор и фотографисање (као траг у времену) са неким као што је Пол Зурковски, творац термина „информациона писменост“, има симболичко значење и представља неку врсту иницијације аутора у ову област. Догодило се то октобра 2013. у Истанбулу на првој Европској конференцији о информационој писмености. Ни је, међутим, само Зурковски обележио овај скуп: једнако снажан допринос проблематици информационе писмености дале су зачетнице идеје и главне организаторке Конференције Серап Курбаноглу и Соња Шпиранец. У протеклих шест година оне су, око ECIL-а као годишњег форума, успеле да окупе велики број теоретичара и практичара, да успоставе контакте са бројним заинтересованим колегама, али и да изађу из оквира информационе делатности и пруже руку сарадање другим професијама. Обе се као аутори појављују у овом бро ју Читалишта.
Серап Курбаноглу je, погледом на постигнуто, представила Европску конференцију о информационој писмености и означила правце њеног будућег развоја. О „критичкој информацијској писмености у академском контексту“ пише Соња Шпиранец, а Гордана Стокић Симончић и Драгана Сабовљев о навикама у коришћењу истраживачких података наставника и сарадника на Универзитету у Београду. Оне се, заједно са Гораном Траиловићем, баве и анализом стања, односно нивоа информационе писмености грађана Србије.
Читаоци ће се сетити да је у мају 2014, обележавајући четрдесетогодишњицу настанка синтагме информациона писменост, рубрика Тема била посвећена овом питању. Темат је уредила Соња Шпиранец, постављајући у Уводнику питање да ли је „информацијска писменост библиотекарска константа или превладани професионални концепт“. Са једнаким узбуђењем и данас читамо њен уводни текст који најављује радове Тибора Колтаја “Big data, big litera cies?“, Хелене Маркулин, Лее Шкорић и Јелке Петрак „Информацијска писменост у високошколском курикулуму: суставни приступ Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу“, Џејн Сакер и Марие Бел “Developing Digital and Information Litera cies in LSE Un dergraduate Students“, Сенаде Диздар и Лејле Хајдарпашић „Развој информацијске писмености на Универзитету у Сарајеву“ и „Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији“ Гордане Стокић Симончић и Жељка Вучковића.
Последњи прилог је „изнимно важан преглед који оцртава развој информацијске писмености у националном контексту, омогућујући аргументирану расправу о тренутном стању, али и компарацију стања у међународном контексту, те промишљање будућих корака“, оцењује Соња Шпиранец. Он доноси 23 библиографске јединице које представљају „репрезентативни узорак истраживања информационе писмености у Србији“ од 2007. до 2013. године; међу њима и два текста објављена у Читалишту: један Биљане Радић-Бојанић и Јагоде Топалов, „Електронски извори COBISS и КоБСОН у функцији високошколског образовања: ставови и навике студената корисника” и други Маре Деспотов, „Информациона писменост студената: стратегија претраживања”.
Још пре овог замаха из 2014, који је несумњиво у вези са добром енергијом ECIL-а, у Читалишту је објављен већи број текстова домаћих и страних аутора који се односе на IL. „Уверени да класична култура писања и линеарног текста није супротстављена наступајућем информационом добу и да она треба да буде основа за још недосегнуту информациону писменост“, тема броја 19 (новембар 2011) била је посвећена „феномену читања и незаменљивој улози коју библиотеке имају у промоцији читалачке културе“. У истом броју се неколико прилога у рубрикама Библиотека и Мрежа дотакло питања информационе писмености и заправо су најавили појачано интересовање аутора, дакле и библиотекара, за ову тематику.
Само у Читалишту се од тада може набројати преко 20 радова који третирају феномене блиско везане за информациону писменост (дигитални јаз, електронско издаваштво). Међу њима су, у новембарском броју из 2016, објављени резултати истраживања Драгане Јовановић о „Употреби савремених медија у промоцији библиотеке: ставови запослених у Библиотеци Матице српске“ и Бојане Маринчић и Драгославе Родаљевић о „Медијској и информационој писмености ужичких матуранaтa“. Тема мајског броја 2017. била је посвећена „проблемима и пракси отвореног приступа информацијaма“. Објављени су радови: Емили Херманс “Academic Libraries Meet Re search Data Manage ment: A Case Study of the University of Ghent’s Central Library’s Practices“, Милице Шевкушић “Defining the Edito rial Po licies of Open Access Journals in Serbia and the Role of Librarians in This Process“, Драгане Столић „Искуство Универзитетске библиотеке ‘Светозар Марковић’ у успостављању Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду – PHAIDRA“ и Обрада Вучковца „Повезивање библиотека и географских информационих система“.
Информационој писмености је, како се може видети из овог прегледа, посвећена достојна пажња. Настојали смо да одговоримо на изазове времена и укажемо стручној јавности на чињеницу да су „информациона писменост и доживотно учење не само велика одговорност данашњих библиотекара, него и велика шанса да библиотеке ‘заузму чврсту позицију у трајним процесима који представљају императив развоја савременог доба’“.



Преузми пун текст