НАУЧНИ ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ БИБЛИОТЕКАРСТВА
ISSN 2217-5563
 

Нови број
 
Структура часописа
Политика часописа
Савет редакције
Рецензенти
Редакција
CIP
Chicago Style
Упутство ауторима



Ћирилица Latinica English
 


Весна Вуксан
Универзитет у Београду
Универзитетска библиотека „Светозар Мaрковић“, Београд
vesnavuksan@gmail.com

doi: 10.19090/cit.2018.33.16-24
Бр. 33 (новембар 2018), стр. 16-24


Променада 2030


Сажетак

С почетка 2016. године свет је почео да бруји о Агенди 2030, скованој у Уједињеним нацијама (УН) неколико месеци раније, коју су потписале 193 земље чланице. У Србију ова прича доспева пред очи јавности тек у току 2018. године, када медији објављују кратке прилоге са састанака високих државних функционера и невладиних организација, започиње се са кампањама, а портали и друштвени медији врве од фотографија, снимака и извештаја означених са #GlobalGoals #Serbia2030 #UN2030.
Пре доношења Агенде 2030, представници Међународне федерације библиотечких удружења и институција (IFLA) активно и предано су заговарали за библиотеке у Уједињеним нацијама. Након три године преговора, IFLA је успела: библиотеке су постале део Агенде 2030. Сама реч „библиотека“ се не налази у овом документу, али приступ информацијама, културно наслеђе и универзална писменост чине његов саставни део.
Oвај рад представиће улогу библиотека у остваривању циљева одрживог развоја, са посебним освртом на активности које су до сада организоване у Србији и могућности за будуће укључивање библиотека у националну агенду развоја.


Кључне речи:

циљеви одрживог развоја, Агенда 2030, Уједињене нације, приступ информацијама, заговарање, IFLA, Библиотекарско друштво Србије, библиотеке


Примљено: 14. октобра 2018.
Прихваћено за објављивање: 28. октобра 2018.

Creative Commons License
Променада 2030 by Весна Вуксан is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.


Преузми пун текст