НАУЧНИ ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ БИБЛИОТЕКАРСТВА
ISSN 2217-5563
 

Нови број
 
Структура часописа
Политика часописа
Савет редакције
Рецензенти
Редакција
CIP
Chicago Style
Упутство ауторима



Ћирилица Latinica English
 



ПОЛИТИКА ЧАСОПИСА



Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства посвећен је развоју и неговању научно-истраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.

Читалиште објављује оригиналне, претходно необјављене прилоге: оригиналне научне радове, прегледне радове, стручне радове, прилоге о одржаним научним и стручним скуповима и рецензије и приказе нових књига и периодике из области библиотекарства. Часопис Читалиште доступан је у режиму отвореног приступа.

Читалиште објављује прилоге на српском (с/х/б) и енглеском језику, са сажецима или резимеима на енглеском језику. По потреби резиме може бити дат и на другом страном језику.

Читалиште излази два пута годишње, у мају и у новембру.


Обавезе уредника и Редакције

Уређивањем Читалишта баве се главни уредник, одговорни уредник, уредници рубрика и чланови Редакције. Главни и одговорни уредник часописа Читалиште доносе коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке они се руководе уређивачком политиком, водећи рачуна о законским прописима и етичким стандардима.

Уредници – главни и одговорни – не смеју имати било какав сукоб интереса због конкуренције, сарадње или другог односа или повезаности са ауторима предатих рукописа. Ако сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује Редакција Читалишта. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова Редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови Редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Главни уредник и одговорни уредник дужни су да суд о рукопису доносе на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредници и чланови Редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи. Уредници и чланови Редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и да идентитет аутора остане непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

Послати радови се не враћају. Редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року који не може бити дужи од шест месеци од датума пријема прилога.

Редакција се залаже за отворен приступ информацијама и објављивање текстова различитих типова у којима аутори слободно изражавају своје идеје. Не врши цензуру, идеолошку или било какву другу, али се ограђује од ставова својих сарадника. Сматра да аутори имају обавезу да сами бране своје ставове, док је обавеза Редакције да врши стручну евалуацију, као и спорадичне језичке, стилске и формалне интервенције у текстовима.


Обавезе Савета редакције

Савет редакције је саветодавно тело које активно доприноси развоју часописа. Задаци и дужности чланова Савета редакције јесу: подршка развоју часописа, промоција часописа, подстицање стручњака у области библиотекарства да се укључе у рад часописа као аутори и/или рецензенти, писање уводника, рецензија и коментара о радовима.


Обавезе аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригинални допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено, предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Рукописи објављени у Читалишту не смеју се објављивати у другим публикацијама, на било ком језику, без сагласности главног уредника и одговорног уредника Читалишта.

Евентуално обавештење да је рад урађен у оквиру научно-истраживачког пројекта, да је преведен или преузет из другог извора, да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о ауторству и слично, наводе се у фусноти под редним бројем 1, након прве реченице главног текста, по правилу при дну прве стране чланка. Рад који је већ објављен у неком часопису не може бити прештампан у Читалишту.

Аутори се морају придржавати етичких стандарда који се односе на научно-истраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Садржај рада
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима, омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Прикази и стручни чланци морају бити прецизни и објективни.

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција који су непосредно учествовали у истраживању које је у рукопису представљено.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације или друге материјале који су већ негде објављени, дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да, приликом предавања рукописа, доставе доказе да су сагласност добили. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.

Ауторство
Као аутори се наводе само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања, пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.

Плагијаризам
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

  • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
  • копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени, а ауторима привремено (на пет година) онемогућено да објављују у часопису.

Ако се установи да је рад који је објављен у Читалишти плагијат, биће повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење већ објављених радова.

Сукоб интереса
Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.

Грешке у објављеним радовима
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

Предавањем рукописа редакцији Читалишта аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.


Рецензија

Предати рукописи подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уредницима помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

Све примљене рукописе прелиминарно прегледају уредници рубрика, а главни уредник одлучује који се текстови шаљу на спољно рецензирање. Текст оцењују два рецензента, а поступак рецензирања је анониман, што значи да идентитет аутора није познат рецензентима и да идентитет рецензената није познат ауторима. Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије. Ауторима се препоручује да, приликом писања радова, избегавају формулације које би могле открити њихов идентитет. Уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области, опремљеност текста научном апаратуром и организацијом текста. Процес рецензирања не траје дуже од два месеца.

Избор рецензената спада у дискрециона права главног уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијерима истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника и искључи се из поступка рецензије.

Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника и искључи се из поступка рецензирања.

Рецензија мора да буде објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора да буде јасан и поткрепљен аргументима.

Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада, ако о томе има лична сазнања.

Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, Редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, главни уредник ће тражити мишљење других рецензената.


Повлачење већ објављених радова

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају подношења истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима већ објављени рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке.

Стандарде за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења већ објављеног рада дефинишу библиотеке и научна тела, а исту праксу усваја и часопис Читалиште: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

Читалиште ће подржати ауторе чија су ауторска права повређена, као и оне ауторе који су жртве плагијата. Читалиште ће предузети мере у складу са смерницама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics: COPE: http://publicationethics.org/.


Отворени приступ

Часопис Читалиште доступан је у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа и користити под условима лиценце Creative Commons Ауторство–Некомерцијално–Без прерада 3.0 Србија.

Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.


Самоархивирање

Читалиште омогућава ауторима да прихваћену (рецензирану) верзију рукописа и објављену верзију рада у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, или да га објаве на личним веб-страницама, на друштвеним мрежама за научнике (ResearchGate, Academia.edu и сл) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Ауторство–Некомерцијално–Без прерада 3.0 Србија (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/), најмање месец дана након објављивања у штампаној верзији часописа. При томе се морају навести библиографски подаци о основном тексту (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација и URL адреса на којој је чланак изворно објављен).


Ауторска права

Сматра се да су аутори своја ауторска права на текстове и друге прилоге, од тренутка када је рукопис прихваћен за штампу, пренели на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права. Издавач ће прихваћене прилоге објавити и у електронској форми, а има право да користи и сажетке радова или изводе из достављених радова. Читалиште је носилац ауторских права на објављене чланке под условима лиценце Creative Commons Ауторство–Некомерцијално–Без прерада 3.0 Србија.

На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа:
  • право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;
  • право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
  • право да рукопис преведе на друге језике;
  • право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се, на фотокопирање и право да дистрибуира ове копије;
  • право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
  • право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
  • право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електронских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.
Аутор чији је рад прихваћен не може да га објави у некој другој електронској или штампаној публикацији. Уз добијену писану сагласност одговорног уредника Читалишта, може да објави превод, изводе или прерађен текст тек три месеца од датума публиковања у Читалишту, уз обавезу да наведе где је и када објављен основни текст. При томе се морају навести библиографски подаци о основном тексту (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија и URL адреса на којој је чланак изворно објављен).