NAUČNI ČASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU BIBLIOTEKARSTVA
ISSN 2217-5563
 

Novi broj



Ћирилица Latinica English
 


Jelena Jovin
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
jovinj@bms.ns.ac.rs

doi: 10.19090/cit.2019.34.22-31
Br. 34 (maj 2019), str. 22-31


Kreiranje i vođenje radionice za bibliotekare


Sažetak

Rad se bavi procesom nastanka edukativne radionice, posmatrane kao vid sprovođenja akreditovanog programa u kontekstu stalnog stručnog usavršavanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti u Srbiji (2014–2018).
U početnom delu uspostavljaju se opšti principi i primeri dobre prakse iz IFLA vodiča za stalno stručno usavršavanje i praktične smernice za efikasno kreiranje radionica. U istraživačkom delu primenjen je model funkcionalne fluentnosti i interpretiran profil ponašanja voditelja, dobijen na osnovu anonimne procene bibliotekara (analiza 665 prideva iz 400 upitnika). Na profilu je opaženo smanjeno izražavanje negujućeg načina ponašanja voditelja, predložene su korekcije, ali je i napomenuto pitanje pouzdanosti prikupljenih podataka. U zaključku se preporučuje sistemsko uvođenje supervizije radi poboljšanja kvaliteta akreditovanih programa.
Osnovni cilj članka je da se istaknu neophodnost stalnog profesionalnog i personalnog usavršavanja autora/ voditelja, i posledično, poboljšanje kvaliteta radionica, jer one mogu biti efikasan, iskustven način sticanja znanja, razvijanja socijalizacije i kreativnosti bibliotekara i, dodatno, način poboljšanja usluga i privlačenja većeg broja korisnika u biblioteke.


Ključne reči:

bibliotekari, stalno stručno usavršavanje, edukativne radionice, radioničarski rad, proces kreiranja, principi dobre prakse, iskustveno učenje, funkcionalna fluentnost, evaluacija


Primljeno: 3. marta 2019.
Ispravke rukopisa: 16. marta 2019.
Prihvaćeno za objavljivanje: 19. marta 2019.

Creative Commons License
Kreiranje i vođenje radionice za bibliotekare by Jelena Jovin is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.


Preuzmi pun tekst