Dragana Sabovljev
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin
dragana.sabovljev@gmail.com

Br. 35 (novembar 2019), str. 1

Ima li bibliotekara u bibliotekama?

Tema 35. broja Čitališta: ko je zaposlen u bibliotekama, logičan je nastavak one iz majskog broja, o stručnim zvanjima u bibliotečko-informacionoj delatnosti. Takođe je nastavak i teme Bibliotekarstvo u Srbiji: zakonodavni okvir i praksa (br. 29, novembar 2016), ali i one iz daleke 2010 (br. 16, maj), o visokoškolskom obrazovanju bibliotekara. Ovaj niz, koji se bavi bolnom tačkom struke – profesionalizacijom kadra zaposlenog u bibliotekama, govori zapravo o velikom broju nerešenih pitanja koja se ponavljaju sada već decenijama: Ko radi u bibliotekama? Koje profesije su najzastupljenije? Koji profili zaposlenih iz čitave palete novih zanimanja bi bili poželjni za dalje unapređenje bibliotečko-informacione delatnosti? Pitanja neracionalnog zapošljavanja, kao i podjednako neracionalne zabrane zapošljavanja, zadiru već u neke druge teme koje nije bilo moguće otvoriti, jer bi izašle iz okvira naučnog pristupa i zašle u polje dnevne politike.
Tako, Temu ovog broja Čitališta čine tri rada. Anđela Stošić i Ana Đorđević uradile su analizu obrazovne strukture zaposlenih u javnim bibliotekama Srbije. Autorke – doktorantkinje na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – pružile su nam, sa jedne strane, ohrabrujući podatak da trenutno najveći broj bibliotekara ima visoku stručnu spremu, a sa druge, da je od toga tek nešto više od 10% diplomiranih bibliotekara. Preciznije – bibliotekara koji su formalno obrazovanje stekli na katedrama u Beogradu i Somboru, pošto su, po Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti, diplomirani bibliotekari svi oni koji polože stručni ispit u Narodnoj biblioteci Srbije i/ili Biblioteci Matice srpske – nema razlike. Još više bi, međutim, trebalo da uplaši podatak o porazno malom broju mladih ljudi koji se zapošljavaju u bibliotekama. Uz najveće poštovanje prema kadru srednjih godina koji je profesiju unapredio u prethodnih nekoliko decenija, postavlja se pitanje kome preneti svoja znanja i iskustva.
Sledi članak Karle Selihar i Željka Vučkovića o Katedri za bibliotekarstvo na Pedagoškom fakultetu u Somboru, koji opisuje njen nastavni program, ali, mnogo značajnije, govori o brizi predavača o mogućnostima zaposlenja akademskih građana koje obrazuju.
Želeći da prikažemo i trenutno stanje u regionu, obratili smo se Saši Madackom sa Univerziteta u Sarajevu. Dobili smo rad o kadrovskoj politici tranzicionog bibliotekarstva na Balkanu, prikazanoj kroz prizmu strategije Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija i ustanova za period 2019–2024, zasnovan na teoriji „magijskog realizma” i podacima iz istraživanja stanja biblioteka osnovnih i srednjih škola u Kantonu Sarajevo. Potpuno netipično za njegove duhovite napise – uspeo je da nas rastuži.
Možda nismo dovoljno jasno odgovorili na pitanje ko radi u bibliotekama u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali smo došli do zaključka o tome ko neradi – oni koji su se školovali za zanimanje koje svi toliko volimo i kojem smo toliko posvećeni. Oni, nažalost, odlaze u inostranstvo ili rade u call centrima.

Preuzmi pun tekst