Gordana Stokić Simončić
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet – Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, Beograd
gordana.stokic.simoncic@gmail.com

Br. 38 (Maj 2021), str. 1

Knjiga – od vizantijske do digitalne

Ostvarenje misije savremenih biblioteka zahteva primenu najrazličitijih znanja – od istorijskih, arheografskih, lingvističkih, preko socioloških i epistemološko- organizacionih, do menadžerskih i informatičkih. Tema 38. broja Čitališta potvrđuje interdisciplinarnost bibliotekarstva tako što – baveći se pisanom baštinom – podseća na kompleksna znanja neophodna za razumevanje i prenošenje poruka iz prošlih vremena, ali i na neophodnu primenu informaciono- komunikacione tehnologije koju nameće opredeljenje za opštu dostupnost građe. No, čini se da temat nazvan jednostavno Knjiga – od vizantijske do digitalne potvrđuje i jedinstvo nauke u našem vremenu koje globalno odlikuju podele i antagonizmi.
Tekst „Vizantinci i pisana reč“ autora Radivoja Radića vraća čitaoce u ceo milenijum dugu kulturu rukopisne knjige i podseća da je upravo transmisija rukopisa omogućila evropskim narodima da postanu baštinici neprocenjivih civilizacijskih vrednosti. Sa ponosom se može konstatovati da je vizantijska civilizacija možda najznačajnije ishodište srpske kulture i duhovnosti, na šta nas neprestano podseća i manstir Hilandar, o čijoj „Srednjoj biblioteci“ piše Žarko Vojnović. Po tipu čuvarka bogoslužbene knjige, a po poreklu ruska, do sada gotovo potpuno nepoznata Srednja biblioteka dokaz je još jedne, za nacionalni identitet Srba suštinski važne, kulturne transmisije.
Poseban krug pitanja predstavlja pristup izučavanju pisanog nasleđa, prvenstveno rukopisne knjige. Vladan Trijić razmatra odnos arheografskog opisa i kodikološke obrade rukopisa konstatujući da je domaćoj kodikologiji potreban veći broj radova koji sveobuhvatno govore o fizičkom sklopu i sudbini pojedinačnih kodeksa, kako bi stečena znanja u budućnosti omogućila sintezu, odnosno …razumevanje načela funkcionisanja pisane kulture u celini. Najzad, Aleksandra Drapšin bavi se digitalizacijom pisane baštine i najavljuje mogućnost novog, interaktivnog istraživačkog pristupa. Kao primer poslužili su Elektronski katalog Biblioteke Matice srpske, Digitalna BMS i Elektronski registar stare i retke bibliotečke građe.

Preuzmi pun tekst