|
Жарко Војновић
Народна библиотека Србије, Београд
stevlovi@gmail.com
Бр. 44 (Мај 2024), стр. 119-121
Време и историја кроз библиотеку
Библиотека кроз време: национални хоризонти. Приредила Гордана Стокић Симончић.
Панчево; Београд, 2023
Наша
историја
књиге
имала
је доскора
један
крупан
недостатак.
Наиме,
њен природни
део – историја
библиотека
и историја
библиотекарства
као струке
и професије
– био је изразито
занемарен.
То се
не тиче
толико
чињенице
да је београдска
Катедра
за библиотекарство
и информатику
још увек, у поређењу
с неким
другим
катедрама,
релативно
млада
(занемарићемо
и чињеницу
њеног
недовољног
кадровског
развоја,
која
свакако
има везе
с овим), колико
зачуђујуће
дугог
одсуства
слуха
за библиологију
у нашој
науци
(што свакако
није
последица
универзитетског
организовања).
Узмемо
ли у обзир
колико
смо поносни
на поједине
средњовековне
књиге
и на своју
историју
књижевности,
сумњиво
изгледа
околност
да библиологију
као засебну
научну
грану
која
би представљала
оквир, темељ
и кров за све наше
научне
напоре
везане
за питање
књиге
у најширем
смислу,
и традиционалном
и модерном,
у свим њеним
облицима
и појавама,
имамо
само
у зачецима
и изузецима
(тек последње
две године
у Бањој
Луци
почиње
систематски
да се ради
барем
на преводима
страних
библиолошких
студија).
Ако наука
о књизи
није
заснована
примарно
на тај начин,
питање
је можемо
ли о ономе
што она покрива,
а ту свакако
спада
историја
библиотека
и библиотекарства,
говорити
истински
у светлу
научне
методологије.
Наравно,
о општим
стварима,
заједничким
најпре
за наш шири
културни
круг, могу
нам посведочити
научне
монографије
писане
на светским
и блиским
језицима,
али сопствену
специфичност
моћи
ћемо
изразити
само
ако сами
савладамо
ту дисциплину,
теоретски
установимо
односе
са светском
баштином
(како
је
већ у другим
гранама
науке
одавно
учињено),
да бисмо
што тачније
дефинисали
своје
место
у историји
у светлу
ове науке
и потом
дошли
до веома
битних
црта
и нијанси
сопственог
националног
портрета.
Преузми пун текст
|
