Žarko Vojnović
ORCID 0009-0009-7611-2694
Народна библиотека Србије
stevlovi@gmail.com

Br. 48 (maj 2026), str. 1-2

Čemu bibliografija u oskudno vreme?

Nikad nije bilo lakše sastavljati bibliografije. Mašina sve sama radi, naše je samo da pravilno postavimo upit, sačekamo minut, i eto naše bibliografije na ekranu, samo se treba potpisati. Takvi sirovi automatski ispisi danas su nova normalnost, pa ih smatraju za bibliografiju čak i oni koji su pozvani da je vrednuju. Lični udeo ovakvog bibliografa često je sveden na nulu, od bibliografske analize nema ni spomena, rezultat je zasnovan uglavnom na tuđem trudu, i sa nekadašnjim bibliografskim radom nema previše veze. Pošast ovim omogućene hiperprodukcije do velikih je razmera devalvirala bibliografiju, čak i kao veštinu. Bibliografija u elektronskom okruženju, bez kojeg bibliotekarstvo više ne postoji ni kao struka ni kao praksa, postala je samo nusproizvod katalogizacije, i to vrlo zgodan za sticanje bodova.

Nacionalna bibliografija, kao vrhunac bibliografskog rada, ne uspeva u ovakvim okolnostima zadržati ne samo svoj ugled, nego čak ni smisao koji se nekada podrazumevao. Tekuća bibliografija takođe izgleda kao jedan od okrajaka katalogizatorskog rada, pa stoga ni retrospektivna bibliografija kao da se više ne može izboriti sa degradacijom u vidu ograničavanja mogućnostima i potrebama nacionalnog kataloga. Naši nacionalni bibliografski poslovi bez ostatka su kod nas vezani za bibliotekarstvo kao stručni kontekst i za biblioteke kao radionice. To im onemogućava da svoje temelje postave na naučnim načelima – jer biblioteke nisu naučne ustanove i ne mogu se baviti takvim radom – pa se zato sve zaustavlja na pitanju tehnologije i baratanja raznim alatima, iako po svojoj suštini i radi ispunjenja svojih ciljeva nacionalna bibliografija, na prvom mestu retrospektivna, mora biti u zoni bliskog dodira sa svetom nauke.

Umesto da se, kao disciplina koja zahteva institutski rad, poveri nacionalnoj bibliografskoj agenciji u čijem bi se okrilju razvijala i nacionalna bibliologija, ona je zatvorena u okvire bibliotečke delatnosti, prepuštena isključivo bibliotekarima, koji po sili prirode, kao pre svega praktičari, nisu kadri razvijati bibliografsku teoriju, bez čega nema ni stabilnog i naučno odgovornog nacionalnog bibliografskog rada. U bibliotekama je katalogu, zbog zadovoljavanja potreba trenutka i potpune dominacije načela pragmatičnosti, dat apsolutni prioritet, pa nije neobično što su se odavno javili glasovi koji retrospektivnu bibliografiju proglašavaju nepotrebnom, „jer sve ima u bazi“. Ovaj pristup, koji sebe smatra savremenim, modernim, označava kraj istorije, konac svakog stvaralaštva, besciljno uranjanje u svet bezličnih podataka i odustajanje od sopstvenog identiteta.

Retrospektivna bibliografija je stvar nacionalne zajednice. Ona je suštinski vezana za njenu samos

Preuzmi pun tekst