ПОЛИТИКА ЧАСОПИСА

Тематска област

Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства посвећено је развоју и неговању научноистраживачког рада у областима историје библиотека, културолошко-комуниколошке и образовне функције библиотекарства, социологије књиге и читања, информационе писмености, организације знања, библиографије, менаџмента библиотека и библиотечко-информационих система, као и информационе и медијске технологије у контексту развоја библиотека.

Читалиште објављује оригиналне, претходно необјављене прилоге: оригиналне научне радове, прегледне радове, стручне радове, рецензије и приказе нових књига и периодике из области библиотекарства. Часопис Читалиште доступан је у режиму отвореног приступа.

Читалиште објављује прилоге на српском (с/х/б) и енглеском језику, са сажецима или резимеима на енглеском језику. По потреби резиме може бити дат и на другом страном језику.

Читалиште излази два пута годишње, у мају и у новембру. Све објављене свеске часописа архивирају се по закону у дигитални депозит Народне библиотеке Србије и истовремено полажу у Репозиторијум СЦИндекса - Српског цитатног индекса као примарну базу пуног текста.

Објављивањем компетентних, рецензираних радова из наведених области, Читалиште настоји да допринесе јачању библиотекарства као науке у Србији, да промовише дијалог између теоретичара и практичара, те да афирмише библиотеке и библиотекаре као носиоце развоја друштва.

Све примљене рукописе прелиминарно прегледају уредници рубрика, а главни уредник одлучује који се текстови шаљу на спољно рецензирање. Текст оцењују најмање два рецензента, а поступак рецензирања је анониман, што значи да идентитет аутора није познат рецензентима и да идентитет рецензената није познат ауторима.

Рецензентски поступак

Рецензенти

Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства примењује поступак двостраног анонимног рецензирања свих радова. Сваки рукопис рецензирају барем два рецензента. Рецензенти делују независно једни од других, а њихов идентитет је међусобно непознат. Током поступка рецензије, ауторима је непознат идентитет рецензената, а рецензентима је непознат идентитет аутора. Рецензенти се бирају искључиво према томе да ли располажу релевантним знањима за оцену рукописа. Не смеју бити из исте институције као аутори рукописа, нити бити њихови коаутори у скоријој прошлости. Евентуални предлози поименичних рецензената од стране аутора рукописа се не уважавају.

Циљ рецензије је да уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити. Циљ је такође да се у процесу комуникације с уредником, ауторима и другим рецензентима побољша квалитет рукописа.

Рецензентски процес

Рукописи се упућују на рецензију тек након иницијалне оцене да ли су, с обзиром на форму и тематски делокруг, подобни за објављивање у часопису. Посебна пажња се посвећује томе да иницијална оцена не траје дуже него што је неопходно.

У редовним околностима поступак рецензирања траје највише четири недеље, а само изузетно до три месеца. Период од пријема рада до његовог објављивања траје у просеку 90 дана.

Током поступка рецензије главни уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације, укључујући и примарне податке, ако су оне неопходне за доношење суда о рукопису. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их употребити у друге сврхе.

Разрешавање несагласности

У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво проверава да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ангажује додатне рецензенте.

Додатни рецензенти се ангажују и у случају када су одлуке рецензената (одбити/прихватити) међусобно опречне или на други начин непомирљиве. Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање доноси искључиво главни уредник.

Одговорности

Одговорности аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у часопису. Рад који је већ објављен на неком другом месту не може бити прештампан у часопису Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства.

Аутори сносе сву одговорност за целокупни садржај рукописа. Рукопис не сме да садржи неосноване или незаконите тврдње, нити да крши права других лица.

Аутори су дужни да обезбеде да њихов ауторски тим наведен у рукопису обухвати сва и само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица, њихов допринос треба навести у фусноти или посебној напомени (Захвалница, Acknowledgements).

Обавеза је аутора да у напомени наведу назив и кодну ознаку научноистраживачког пројекта у оквиру кога је рад настао, као и пун назив финансирајуће институције. У случају да је рад под истим или сличним насловом био изложен на неком скупу у виду усменог саопштења, детаљи о томе треба да буду наведени на истом месту.

Аутори су дужни да потпуно и правилно цитирају изворе који су значајно утицали на садржај истраживања и рукописа. Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике или табеле, који су дословно преузети из других радова морају бити јасно означени посебном напоменом, нпр. знацима навода с прецизном ознаку места преузимања (броја странице) или, ако су обимнији, дати у засебном параграфу.

Пуне референце свих навода у тексту (цитата) морају бити наведене у засебном одељку (Литература или Референце) и то на једнообразан начин, у складу са цитатним стилом који часопис користи. У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори употребљени приликом припреме рукописа.

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте главног уредника (или издавача) и да сарађују на томе да се рад повуче или исправи.

Обавеза је аутора да у рукопису наведу да ли су у финансијском или било ком другом битном сукобу интереса који би могао да утиче на њихове резултате или интерпретацију резултата.

Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке политике часописа Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства.

Одговорности уредништва

Главни уредник доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Одлуке се доносе искључиво на основу вредности рукописа. Морају бити ослобођене расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Приликом доношења одлуке о објављивању главни уредник се руководи уређивачком политиком, водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Чланови уредништва, укључујући главног уредника, не смеју бити у сукобу интереса у вези са рукописима које разматрају. Чланови за које се претпостави да би неко могао сматрати да су у сукобу интереса не учествују у поступку одлучивања о одређеном рукопису.

Рукописи се чувају као поверљив материјал. Информације и идеје садржане у рукописима не смеју се користити у личне сврхе без изричите писане дозволе аутора.

Главни уредник и чланови уредништва су дужни да предузму све разумне мере да аутори/рецензенти остану анонимни током и након процеса евалуације у складу с процедуром у употреби.

Одговорности рецензената

Рецензенти су дужни да квалификовано и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне, односно стручне вредности рукописа. Рецензент води посебну бригу о стварном доприносу и оригиналности рукописа. Рецензија мора бити сасвим објективна. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рецензенти оцењују рукописе у односу на усклађеност садржаја с профилом часописа, значај и корисност садржаја, адекватност примењених метода, научну вредност садржаних информација, стил излагања и опремљеност текста. Рецензија има стандардни формат који обухвата оцене појединих димензија рада, општу оцену и закључну препоруку.

Рецензент не сме бити у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико такав сукоб постоји, рецензент је дужан да о томе правовремено обавести уредника. Рецензент не прихвата на рецензију радове изван области за коју се сматра потпуно компетентним.

Рецензенти треба да упозоре главног уредника ако имају основану сумњу или сазнање о могућим повредама етичких стандарда од стране аутора рукописа. Такође треба да препознају релевантне изворе који у раду нису узети у обзир. Могу да препоруче цитирање одређених референци, али не и да захтевају цитирање радова објављених у часопису Читалиште : научни часопис за теорију и праксу библиотекарства или својих радова, ако за то не постоји оправдање.

Од рецензената се очекује да својим сугестијама унапреде квалитет рукописа. Ако оцене да рад заслужује објављивање уз корекције, дужни су да прецизирају начин на који то може да се оствари.

Рукописи који су послати рецензенту морају се сматрати поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе материјал из рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора.

Етичност публиковања

Разрешавање неетичких поступака

Сваки појединац или институција могу да у било ком тренутку уреднику и/или уредништву пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе веродостојне информације/доказе ради покретања истраге. Поступак провере изнетих доказа одвија се на следећи начин:

• главни уредник доноси одлуку о покретању истраге;
• током тог поступка сви докази се сматрају поверљивим материјалом и предочавају само оним лицима која су директно обухваћена случајем;
• осумњиченим лицима пружа се прилика да одговоре на изнете оптужбе;
• ако се утврди да је заиста дошло до неправилности, оцењује се да ли је реч о мањем прекршају или грубом кршењу етичких стандарда.

Мањи прекршаји, без последица по интегритет рада и часописа, разрешавају се у директној комуникацији с ауторима и рецензентима, на неки од начина:

• ауторима и/или рецензентима се упућује писмо упозорења;
• објављује се исправка рада;
• објављује се ератум.

У случају грубог кршења етичких стандарда, главни уредник може да предузме различите мере:

• објављује саопштење или уводник у ком се случај описује;
• службено обавештава афилијативну организацију аутора/рецензента;
• повлачи објављени рад;
• изриче забрану објављивања у часопису на одређени временски период;
• предочава случај надлежним организацијама и регулаторним телима.

Ове мере се могу примењивати појединачно или истовремено. У процесу разрешавања случаја по потреби се консултују релевантне експертске организације, тела или појединци.

Приликом разрешавања етички спорних поступака уредништво се руководи смерницама COPE-а.

Спречавање плагијаризма

Читалиште не објављује плагиране радове. Плагирање је грубо кршење научне и издавачке етике и може укључивати кршење ауторских права.

Плагирање обухвата:

• дословно или парафразирано преузимање делова текстова других аутора без јасног назначавања извора;
• копирање једначина, података или табела без правилног назначавања извора и/или без дозволе аутора.

Рукопис са индицијама плагијаризма биће одбијен. Ако се плагијаризам открије у већ објављеном раду, рад ће бити повучен.

Рукописи се проверавају системом iThenticate/CrossRef, а резултате верификује уредништво у складу са препорукама COPE-а.

Политика повлачења

У случају кршења права, плагијата, лажног ауторства, манипулације подацима или других злоупотреба, рад се мора опозвати. Рад се може опозвати и ради исправке озбиљних омашки.

Опозив има облик засебног рада који се приказује у садржају свеске и класификује као Опозив или Ретракција. У СЦИндексу се успоставља двосмерна веза између оригиналног рада и ретракције. Оригинални рад се чува у неизмењеном облику, али се означава воденим жигом.

Опозиви се публикују према захтевима COPE-а.

Сукоб интереса

Часопис се придржава политике COPE, ICMJE и EASE. Аутори морају доставити Изјаву о сукобу интереса која садржи:

• тврдњу о постојању или непостојању сукоба интереса;
• тврдњу о начину финансирања рада;
• објашњење улоге спонзора у припреми рада.

Сагласност о објављивању информација

Аутори морају обезбедити писмени информисани пристанак од учесника студије, осим ако су испуњени услови јавног значаја, тешкоће добијања пристанка и одсуство разумног приговора.

Људска и животињска права

У чланцима о експериментима на људима мора се навести усклађеност са етичким стандардима и Хелсиншком декларацијом. За експерименте на животињама мора се навести усклађеност са националним или међународним смерницама и доставити етичко одобрење.

Отворени приступ

Политика отвореног приступа

Сав садржај часописа доступан је бесплатно. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују пуни текст чланака и успостављају HTML линкове ка њима без дозволе аутора или издавача.

Корисници су обавезни да цитирају садржај часописа на начин описан под Лиценцирање.

Архивирање дигиталне верзије

Све свеске се архивирају у Народној библиотеци Србије и Репозиторијуму СЦИндекса.

Наплата трошкова ауторима

Часопис не наплаћује трошкове објављивања ауторима или трећим странама.

Ауторска права и лиценцирање

Ауторска права

Аутори задржавају ауторска права, а издавачу дају неексклузивно право објављивања и дистрибуције.

Лиценцирање

Чланци се дистрибуирају под лиценцом Creative Commons Autorstvo – Nekomercijalno 4.0 International.

Политика самоархивирања

Аутори могу депоновати рад у институционалне или тематске репозиторијуме и на личне веб странице, уз навођење библиографског описа и DOI ознаке.

Одрицање од одговорности

Ставови изнети у радовима не изражавају ставове редакције. Аутори сносе правну и моралну одговорност за своје идеје. Издавач не сноси одговорност за евентуалне захтеве за накнаду штете.