Биљана М. Ђурашиновић
Универзитет Едуконс
Факултет за пројектни и иновациони менаџмент – Библиотека, Београд
biljana.djurasinovic@gmail.com

doi: 10.19090/cit.2022.40.26-38
Бр. 40 (Мај 2022), стр. 26-38

У подножју Кавказа: књижна култура Грузије
од средњег века до савременог доба

Сажетак

У тексту је описана рукописна и штампана традиција Грузије, од појаве писмености до савременог доба. Посебна пажња посвећена је изради рукописа у средњовековним манастирима и библиотекама, међу којима су најзначајније књижне збирке манастира Ивирон на Светој Гори, Свете Катарине на Синају, као и оне у близини Јерусалима и области Тао-Кларџети. По својим калиграфским школама посебно су се истицали манастири Тао-Кларџетија и јерусалимски, а поред функције коју су имали као преписивачки центри, врло често се у оквиру њихових зидина налазила и школа за образовање свештених лица. Поред њих, међу образовним установама су се, нарочито током 12. века, истицале академије Гелати и Икалто.
Основне карактеристике савремених библиотека и библиотечке делатности представљене су кроз рад Националне скупштинске библиотеке и Друштва библиотекара Грузије. Штампарска делатност обухваћена је од појаве прве штампане књиге у 17. веку, иако се трајање грузијске рукописне књиге, због специфичних културно-историјских прилика, протеже све до 19. века.

Кључне речи:

Грузија, књижна култура, грузијски средњовековни рукописи, манастир Ивирон, манастир Свете Катарине на Синају, Тао-Кларџети, средњовековно образовање, академија Гелати, академија Икалто, штампарство, библиотеке, Национална скупштинска библиотека Грузије, друштво библиотекара Грузије

Примљено: 3. фебруара 2022.
Исправке рукописа: 3. марта 2022.
Прихваћено за објављивање: 2. априла 2022.

У подножју Кавказа: књижна култура Грузије од средњег века до савременог доба by Биљана М. Ђурашиновић is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Преузми пун текст