UPUTSTVO AUTORIMA
Ovo Uputstvo uređuje način oblikovanja i dostavljanja naučnih i stručnih članaka redakciji Čitališta. Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima navedu datum kada je rad poslat i naznače rubriku za koju je pisan. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može biti preštampan u Čitalištu.
Prilozi bi trebalo da imaju do 12.000 karaktera (sa razmacima), da budu napisani ćiril.com (izuzimajući neophodne termine i skraćenice, kao i tekstove autora čiji maternji jezik nije srpski), opremljeni fusnotama, literaturom, naslovom, ključnim rečima i sažetkom. Prilozi za rubriku Tema nisu ograničeni po dužini, a u dogovoru sa glavnim urednikom, moguće je objaviti tekst koji ima više od 12.000 karaktera i u drugim rubrikama. Uz prilog se dostavlja prevod naslova, sažetka i ključnih reči na engleskom jeziku. Ako autor smatra da je potrebno, može da dostavi naslov, sažetak i ključne reči na još jednom izabranom jeziku. Ovi elementi obavezni su u svim rubrikama, osim u rubrici Izlog.
Ime autora
Navodi se puno prezime i ime (svih) autora i njihove mejl adrese.
Naziv ustanove autora (afilijacija)
Navodi se pun, zvanični naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (na primer, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za sociologiju, Beograd). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora da bude pravno lice. Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora. Funkcija i zvanje autora se ne navode.
Naslov
Naslov treba što vernije da opiše sadržaj članka. Trebalo bi da bude jasan sam po sebi i ne preterano dugačak. U interesu je časopisa i autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da mu se doda podnaslov.
Sažetak
Sažetak do 150 reči, trebalo bi da definiše temu rada i da ukaže na njen značaj, da saopšti polazne hipoteze i cilj istraživanja, da predstavi predmet analize, metodologiju i rezultate. U interesu je autora da sadrži termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka. Sažetak se navodi nakon zaglavlja (imena autora, naslova i dr), a pre ključnih reči. Članak mora da ima sažetke na srpskom i na engleskom jeziku, a može da bude dat i na drugom stranom jeziku. Potrebno je da sažetak na engleskom (i drugom stranom jeziku) bude dat u proširenom obliku – kao rezime. Dužina rezimea može da bude do 1/10 dužine članka. Rezime se daje na kraju članka, nakon odeljka Literatura i izvori.
Ključne reči
Ključne reči (pojmovi, geografske lokacije...) su termini ili fraze koji najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Ključne reči moraju biti relevantne za temu i sadržaj rada. Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. Potrebno je navesti ne više od 10 ključnih reči na srpskom i njihov prevod na jezicima na kojima su dati rezimei. U članku se daju neposredno nakon sažetaka, odnosno rezimea.
Napomene (fusnote)
Napomene (fusnote) se daju pri dnu strane na kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu sadržati dopunska objašnjenja, važne detalje koje nije bilo moguće navesti u tekstu ili podatke o citiranim i parafraziranim izvorima (naučnoj i stručnoj građi, priručnicima itd.). Korišćene izvore treba, dodatno, izdvojiti u poseban spisak literature na kraju teksta.
Posebne napomene
Eventualno obaveštenje da je rad urađen u okviru naučno-istraživačkog projekta, da je preveden ili preuzet iz drugog izvora, da je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o autorstvu i slično, navode se u fusnoti pod rednim brojem 1, nakon prve rečenice glavnog teksta, po pravilu pri dnu prve strane članka.
Uputstvo autorima
Prikazi
Prikazi (osvrti, pregledi) za rubriku Izlog nisu ograničeni po dužini samo kada je reč o naučnim recenzijama. Svi drugi prikazi monografskih publikacija trebalo bi da imaju oko 4.200 ili 9.500 karaktera (sa razmacima). Stručnjak – specijalista za određenu oblast, pored osnovnog rezimea publikacije, može dati vlastitu ocenu dela, ukazati na njegove prednosti i nedostatke, oceniti doprinos publikacije u odnosu na postojeću literaturu, ukazati na značaj dela za razvoj određene oblasti. Pogledati „Uputstvo za pisanje prikaza knjiga“ i tekst Vendi Belčer, „Pisanje akademskog prikaza knjige“, koji su objavljeni u broju 20 (maj 2012) i na veb adresi www.citaliste.rs.
Lista referenci (literatura)
Citirana literatura obuhvata bibliografske izvore (članke, monografije i sl.) i daje se zasebno, na kraju članka, u vidu numerisane liste referenci. Reference se navode abecednim redosledom, latin.com i ne prevode se na jezik rada. U literaturi se ne mogu naći izvori koji nisu korišćeni, parafrazirani ili citirani u tekstu.
Stil citiranja
Stil citiranja u časopisu je Chicago Style (Notes and Bibliography): Uputstvo za korišćenje ovog stila nalazi se u tekstu „Čikago stil bibliografskog citiranja” Dragane Sabovljev u rubrici Odraz u Čitalištu broj 34 (maj 2019), kao i na adresi https://citaliste.rs/casopis/br34/sabovljev_dragana.html, odnosno veb-strani www.chicagomanualofstyle.org/home.html.
Dostavljanje priloga
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave u elektronskoj formi na mejl adresu redakcije goran@biblioteka-pancevo.org.rs (lične mejl adrese urednika i članova redakcije, na koje takođe možete slati priloge, nalaze se u impresumu). Redakcija će, u najkraćem roku, potvrditi prijem teksta.
Ilustracije
Ilustracije, fotografije, tabelarni i slični prilozi dostavljaju se uz tekst obavezno kao atačment. Oni moraju da budu u formatu i rezoluciji pogodnoj za štampu. U cilju poštovanja kvaliteta časopisa i kvaliteta njegove štampe molimo vas da, prilikom njihovog slanja, poštujete sledeću proceduru:
- Ilustracije bi trebalo dostavljati u obliku digitalnih slika u jednom od tri ponuđena formata: eps, tiff ili jpg (maximum quality).
- Neophodno je da minimalna rezolucija slike bude 1024x768 piksela, odnosno da fotografija bude u 300dpi u razmeri 1:1 (9x6cm). Ova rezolucija se odnosi na originalnu ilustraciju, kompjuterski povećanu rezoluciju nismo u mogućnosti da uvažimo.
- Izuzetno, ilustracije se mogu dostaviti u pdf formatu ukoliko su deo pripreme za štampu, odnosno imaju Press Quality i 1200dpi.
- Kolorne ilustracije možete dostaviti u RGB ili CMYK formatu. Ilustracije koje će se, u dogovoru sa urednikom, štampati u crno-beloj tehnici bolje je dostaviti u originalnom obliku (bilo da je on kolorni ili crno-beli).
- Tabele i grafikone kreirati u wordu i dostaviti u .doc formatu kao poseban dokument. Nije dozvoljeno slati grafikone kao slike ubačene u word dokument.
Nije uputno dostavljati ilustracije
- optimizovane za korišćenje na ekranu (npr. GIF, BMP, Pict, WPG) – one obično imaju nisku rezoluciju i mali raspon boja;
- koje imaju rezoluciju manje od gore navedenih;
- nesrazmerno velikih dimenzija u odnosu na format rukopisa.
Sva dodatna pitanja možete proslediti na mejl odgovornog ili tehničkog urednika.
Autorska prava
Za autorska prava dostavljenih priloga odgovaraju autori. Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Izdavač će prihvaćene priloge objaviti i u elektronskoj formi, a ima pravo da koristi i sažetke radova ili izvode iz dostavljenih radova. Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa lice.com Creative Commons Autorstvo – Nekomercijalno 4.0 International.
Obaveštenje o prihvatanju
Redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku koji ne može biti duži od šest meseci od datuma prijema priloga. Negativan odgovor oslobađa autora bilo kakve obaveze prema redakciji.
Samoarhiviranje
Autorima je dozvoljeno da prihvaćenu (recenziranu) verziju rukopisa i objavljenu verziju rada u PDF formatu deponuju u institucionalni repozitorijum i/ili nekomercijalne baze podataka, ili da ga objave na ličnim veb stranicama, na društvenim mrežama za naučnike (ResearchGate, Academia.edu i sl.) i/ili na sajtu institucije u kojoj su zaposleni nakon objavljivanja u časopisu. Pri tome se moraju navesti bibliografski podaci o osnovnom tekstu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija i DOI članka u vidu interaktivnog linka).
Napomena
Poslati radovi se ne vraćaju, a Redakcija zadržava diskreciono pravo da ih proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju sadržinskim i formalnim kriterijumima propisanim u ovom tekstu.
Redakcija se zalaže za otvoren pristup informacijama i objavljivanje tekstova različitih tipova u kojima autori slobodno izražavaju svoje ideje. Ne vrši cenzuru, ideološku ili bilo kakvu drugu, ali ne deli nužno stavove svojih saradnika. Smatra da autori imaju obavezu da sami brane svoje stavove, dok je obaveza redakcije da vrši stručnu evaluaciju, kao i sporadične jezičke, stilske i formalne intervencije u tekstovima.
Preuzmi tekst (175K)
UPUTSTVO ZA PISANjE PRIKAZA KNjIGA
Čitalište u rubrici Izlog objavljuje prikaze novih izdanja iz oblasti bibliotekarstva, bibliografije, bibliotečke informatike i srodnih oblasti znanja (knjižarstva, izdavaštva, arhivistike, arheografije, sociologije knjige i čitanja, muzeologije). Prikazi su namenjeni bibliotekarima iz svih tipova biblioteka i drugim zainteresovanim čitaocima, a omogućavaju im da prate savremenu produkciju stručnih i naučnih izdanja. Smatrajući da nije moguće načiniti jedinstveni model, ali da je neophodno ujednačiti kvalitet priloga u rubrici Izlog, Redakcija Čitališta osmislila je osnovne zahteve za pisanje prikaza.
Prikaz bi trebalo da uvede čitaoca u sadržaj knjige i da se fokusira na njen predmet. Trebalo bi izbegavati prepričavanje, a usredsrediti se na neophodnu informaciju koja sadrži: kratak opis osnovne ideje, kritički pristup sadržaju i formi, doživljaj tokom čitanja, kao i naznaku o tome šta čitalac može da očekuje od knjige o kojoj je reč. Autor prikaza bi trebalo da se osvrne na vreme koje je autoru bilo potrebno da napiše knjigu, na način obrade i sistematizovanja građe, kao i na ciljnu čitalačku populaciju. Prikaz bi, u kratkim crtama, trebalo da objasni kontekst u kojem se pojavljuje monografska publikacija i da odredi njeno mesto u određenoj oblasti. Naši čitaoci očekuju da on bude zasnovan na temeljnom, pažljivom čitanju i dobrom prosuđivanju stručnog i informisanog prikazivača.
Jedan od najznačajnijih aspekata je vrednosno poređenje novog naslova sa ranije objavljenim knjigama iz ove oblasti. Ako je malo druge građe dostupno na datu temu, autor prikaza bi trebalo da istakne tu činjenicu, kao i svaku drugu vrlinu publikacije koja se prikazuje. Važnost teme po sebi, kao i nivo na kojem je tretirana u knjizi, trebalo bi da bude podvučena, ukoliko se ne podrazumeva. Knjiga koja daje značajan doprinos struci, nauci i razumevanju savremenih problema, trebalo bi da bude na taj način jasno označena.
Namena knjige, u velikoj meri, određuje pristup u prikazu. Na primer, priručnik zahteva detaljno nabrajanje njegovih odlika i korisnih osobina; prevod zahteva komentar o njegovoj pravovremenosti i vernosti originalu; monografija će zahtevati diskusiju o istinitosti i implikacijama otkrića u njoj, a ako je reč o zborniku, trebalo bi prikazati njegov sadržaj i naznačiti opšte ideje i teme, ističući odeljke i tekstove koje autor prikaza smatra posebno značajnim.
Kao autor prikaza, budite precizni i dajte detalje (izbegavajte sintagme poput „interesantna razmatranja“, „veliki broj važnih podataka“ i slično, osim ako ove konstatacije ne potkrepite specifičnim primerima). Prikažite celokupni sadržaj dela, a ne poglavlje po poglavlje, od početka do kraja knjige, i budite korektni prema autoru. Obratite posebnu pažnju na tačnost i ažurnost u prikazima: citirane odlomke trebalo bi uporediti sa tekstom originala; naznaka da je neka knjiga puna grešaka mora biti potkrepljena primerima. Zahtevamo od prikazivača da provere sve izjave koje su činjenične (npr. da je knjiga „prva” na datu temu), naročito one koje je nama teško da proverimo.
Kada je reč o naučnim recenzijama, prilozi za rubriku Izlog nisu ograničeni po dužini. Svi drugi prikazi monografskih publikacija ne bi trebalo da imaju više od 8.600 karaktera (uključujući i razmake). Iako je naš stav da intervenišemo na tekstu što je manje moguće, prikazi se rediguju i skraćuju kad je neophodno, a izmene su odgovornost lektora i redaktora časopisa. Izrečeni stavovi autora uvek će biti sačuvani. Ne možemo da garantujemo da će svaki prikaz koji primimo biti objavljen. U relativno malom broju slučajeva u kojima odbije prikaz, Redakcija obaveštava autora da je ova odluka konačna.
Molimo vas da naznačite svoje ime, telefon, adresu i mejl adresu, afilijaciju (naziv ustanove u kojoj radite – videti Uputstvo autorima na https://www.citaliste.rs/uputstvo.html), kao i kompletan bibliografski opis dela koje prikazujete (koristite Čikago stil bibliografskog citiranja – videti Uputstvo na adresama https://www.citaliste.rs/uputstvo_l.html i www.chicagomanualofstyle.org/home.html).
Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave u digitalnoj formi na mejl adresu redakcije goran@biblioteka-pancevo.org.rs. Redakcija će, u najkraćem roku, potvrditi prijem teksta. Poželjno je da uz tekst, obavezno kao atačment, dostavite skeniranu prednju koricu knjige koju prikazujete. Ilustracije moraju da budu u formatu i rezoluciji pogodnoj za štampu. Preporučuje se jpg format i rezolucija ne manja od 300dpi za 10cm wide.
Prilikom pisanja ovog Uputstva koristili smo iskustva američkih kolega, sa kojima se možete detaljnije upoznati na sledećim veb-adresama:
Uputstvo za pisanje prikaza knjiga (preuzmi, 117K)
|
