|
Hristina Mikić
Univerzitet Metropolitan
Fakultet za menadžment
hristina.mikic@metropoitan.ac.rs
Br. 43 (Novembar 2023), str. 1-2
Nova paradigma kreativne ekonomije i biblioteke
Pojedini
futuristi
se slažu
da koncept
„industrije
4.0“, kao nova
faza
razvoja
ekonomije,
treba
da nas uvede
u doba
„imaginacije“.
Termin
je
upotrebio
Čarli
Megi
(Charlie
Magee)
sredinom
90-ih godina
kako
bi opisao
našu
digitalnu
budućnost
i ekonomiju.
Očekuje
se da će rastuća
uloga
humanoidnih
robota,
automatizacija
i digitalna
transformacija
smanjiti
ljudski
rad na minimum.
Takođe
se predviđa
da će kreativnost
i imaginacija
dobiti
primarnu
ulogu
u kreiranju
ekonomskih
i društvenih
vrednosti.
Ipak, trenutna
digitalna
industrijalizacija
kreativnosti
nije
obećavajuća
i daleko
je od pomenute
vizije.
Ona je više
pretnja
stvaralaštvu
i društvenim
praksama
koje
pozivaju
na razmišljanje,
učenje
i preispitivanje.
Unutar
kreativne
ekonomije
nastale
su društvene
i ekonomske
protivrečnosti
koje
dovode
u pitanje
postojeće
principe
njenog
razvoja.
Obrise
njene
nove
paradigme
već sada
možemo
videti
u domenu
društvene
reorganizacije
tehnologija,
kreativnog
rada,
kulturne
produkcije
i finansiranja
kulture,
upravljanja
projektima
i timovima,
kao i u javnim
politikama.
Kako
se
javne
ustanove,
naročito
biblioteke,
prilagođavaju
ovim procesima?
Preuzmi pun tekst
|
