Žarko Vojnović
Narodna biblioteka Srbije
stevlovi@gmail.com

Br. 43 (Novembar 2023), str. 93-95

Lukijan Mušicki kao nacionalni bibliograf, ponovo među Srbima

Мушицки, Лукијан. Приредила Мирјана Д. Стефановић. Српска библиографија : (1349–1817). Нови Сад: Библиотека Матице српске ; Београд: Српска академија наука и уметности, 2021.

„Poslovi“ srpske nacionalne bibliografije definitivno su krenuli nabolje. To se vidi ne samo po tome što se poslednjih godina objavljuju bibliografije prema merilima koja više nisu ona zatečena, restriktivna jugoslovenska, i što se konačno uzima u obzir izvorno srpsko stanovište (tako su izrađene Dopune, tačnije – 21. tom Srpske bibliografije knjiga 1868–1944, kao i Srpska bibliografija knjiga 1801–1867 [izdanja Narodne biblioteke Srbije]) nego i po tome što se konačno počelo zaranjati u sopstvenu starinu kako bi se našli sami izvori, počeci nacionalnog bibliografskog delanja i kako bi se videlo, između ostalog, šta je srpska elita u davna vremena mislila o obimu i sadržaju pojma srpskog, i to sa aspekta knjige, možda najvažnije čestice nacionalne istorije kulture. Jer ne može se ispuniti plan sadržan u naslovu knjige koju ovde prikazujemo, a da se ne zna odgovoriti na pitanje: šta je srpsko? A na njega se opet ne može odgovoriti ako se prethodno ne postave kriterijumi koji će kazati zašto je nešto srpsko.