Sažetak
Ubrzani razvoj tehnologije nosi sa sobom mnogo koristi, ali istovremeno otvara i mnogo mogućnosti za zloupotrebu i kršenje autorskih prava. Pojava interneta omogućila je lakše i brže pronalaženje informacija, efikasnije korišćenje različitih vrsta sadržaja. Sa druge strane, savremena informaciono-komunikaciona tehnologija otvorila je put neovlašćenom korišćenju i kopiranju raznovrsnih sadržaja zaštićenim autorskim pravom dostupnih na internetu. Korisnici često greše misleći da sve što se nalazi na internetu mogu besplatno da koriste, kopiraju i dalje distribuiraju. To nije uvek slučaj. Svi sadržaji na internetu zaštićeni su autorskim pravom i moraju da se koriste u skladu sa zakonom, bez obzira da li na njima stoji oznaka vlasništva. Tekstualni sadržaji mogu biti zaštićeni različitim vrstama licenci i one određuju način i uslove korišćenja. Digitalni sadržaji mogu da se zaštite tehnološkim merama zaštite, alatima i sistemima za digitalno upravljanje autorskim pravima. Upravljanje digitalnim pravima je kontrola korišćenja digitalnih sadržaja onemogućavanjem pristupa, kopiranja i pretvaranja u druge formate. U tom smislu, mogu da se koriste digitalni identifikatori predmeta, digitalni potpisi ili digitalni vodeni žigovi. Na internetu postoje i ona dela kojima je istekla zaštita autorskih prava i ona su, postavši javno vlasništvo, dostupna svima i slobodna za korišćenje bez ikakve naknade. Dela koja se nalaze na internetu tvorevina su autora i njegovo intelektualno vlasništvo, zbog toga ne mogu da se koriste stihijski, već na način koji sam autor propiše.

Ključne reči:
autorsko pravo, zaštita autorskog prava, internet, licence, Creative Commons licenca, digitalni vodeni žigovi, digitalni potpis, digitalni identifikatori predmeta.

Preuzmi pun tekst (192 KB)