Sažetak
Cilj ovog rada nije da ponudi konačan odgovor o ulozi i sudbini čitanja u digitalnom dobu, već da otvori nekoliko pitanja o smislu čitanja u savremenom svetu i da pokaže da je reč o fenomenima koji su veoma indikativni ne samo za svet knjiga i biblioteka, već i za kulturu i društvo u celini.
Više od pet vekova naš intelektualni i kulturni diskurs oblikuju modeli komunikacije koji proističu iz prirode štampanih medija, tako da prelazak na mrežno i elektronsko komuniciranje donosi nagoveštaj radikalnog preustrojstva u modelu ponašanja i razumevanja sveta, u poimanju autoriteta, u odnosu autora i čitalaca, u načinu na koje cirkulišu ideje i modeli ponašanja i mišljenja. Između digitalnih optimista i digitalnih skeptika, razvijena društva današnjice (Sjedinjene Američke Države, Švedska) osmišljavaju, realizuju i promovišu brojne programe za promociju knjige i čitanja, kao temeljne pretpostavke za dostizanje informacione pismenosti. Nosioci tih aktivnosti najčešće su nevladin sektor i biblioteke.

Ključne reči:
čitanje, razumevanje, digitalno doba, informaciona pismenost, klikovno mišljenje, elektronska knjiga, štampana knjiga, promocija knjige, promocija čitanja, elektronska komunikacija.

Преузми пун текст (253 KB)