Sažetak
Traganje za adekvatnim modelom finansiranja kulture koji može u velikoj meri da ispuni ciljeve kulturne i ekonomske politike, ali i interese i očekivanja zajedice i relevantnih aktera u kulturi, pokrenulo je široke debate tokom devedesetih godina XX veka. Tada su u Evropi nastupila teška vremena za finansiranje kulture jer se uvidelo da narasla javna infrastruktura i administracija ne mogu više biti održive. Tradicionalni modeli finansiranja kulture koji se oslanjaju na javne resurse obično predstavljaju uobičajenu praksu koja se teško menja, tako da reforme finansiranja kulture posežu za merama koje imaju pre korektivni karakter nego karakter radikalnih promena modela finansiranja. U radu je prikazana geneza odnosa države i sistema finansiranja kulture, a potom su analizirane tendencije i koncepti finansiranja kulture u Evropskoj uniji, sa posebnim osvrtom na poziciju bibliotečke delatnosti. U poslednjem delu rada razmatra se finansiranje kulture u Srbiji u istorijsko-komparativnom kontekstu, sagledavaju se tekući problemi i razvojne perspektive, te se ocenjuje pozicija bibliotečke delatnosti u domaćoj praksi finansiranja kulture.

Ključne reči:
kultura, finansiranje, bibliotečka delatnost, Evropska unija, postmoderna Evropa, evropski finansijski programi, kreativna ekonomija

Preuzmi pun tekst (398 KB)