Sažetak
Prema uticajnoj teoriji Ričarda Floride, kreativnost postaje glavna komparativna prednost u modernoj globalnoj ekonomiji. Koncept kreativne ekonomije nastaje na razmeđi drugog i trećeg milenijuma kao svojevrsno proširenje koncepta ekonomije informacija i znanja. Zahvaljujući usponu i popularnosti neoliberalističke doktrine dogodio se preokret u kome je kreativnost tradicionalne industrije zamenjena industrijalizacijom kreativnosti. Novo industrijsko doba počiva na ekonomski produktivnoj povezanosti informacije, komunikacije i kreacije. Pjer Burdije još 1979. godine uvodi termin „simbolička dobra“ koja bivaju sve važniji tržišni segment i ulaze u korpus onoga što isti autor obeležava kao „kulturni kapital“. Neprekidno uvećavanje prodaje „neopipljivih“ proizvoda, tj. intenzivan rast tržišnog učešća intelektualne svojine omogućio je uslove da se govori o ozbiljno definisanim i usmerenim ekonomskim potencijalima kreativnosti. Džeremi Rifkin određuje turizam kao najstariju kulturnu industriju i kao najuočljiviji i najmoćniji izraz i obrazac za modernu ekonomiju iskustva. U ovom tekstu autor istražuje moguće uloge javnih biblioteka u razvoju kreativne ekonomije i kulturnog turizma.

Ključne reči:
javne biblioteke, informatičko društvo, društvo znanja, kreativnost, ekonomija, kulturni turizam, budžetsko finansiranje, partnerstvo, preduzetništvo, simbolički kapital

Preuzmi pun tekst (173 KB)