Марковић, Никола и Даница Филиповић. Забрањивање књига у окупираној Србији 1941–1944. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2012.

Ciljano sklanjanje i uništavanje knjiga obeležava istoriju civilizacije od njenih početaka, bilo da su pisane na glinenim pločicama, papirusu, pergamentu, hartiji, ili štampane u Gu tenbergovoj galaksiji. Nažalost, to nisu primeri iz starih epoha, već ih ima i u XX i XXI veku. Najveća nacistička lomača napravljena je na Trgu opere u Berlinu 1933. godine, kada su spaljivane knjige koje nisu bile na liniji arijevskog duha. Novo „čistunstvo“ sprovodili su fašisti, uvereni da je seme pobune u knjigama Hajnriha i Tomasa Mana, Brehta, Ernesta Glezera, Kafke, Eriha Marije Remarka, Marksa, Kauckog, Frojda, Andre Malroa, Romena Rolana i drugih. Biblioklasti su postali izvršioci i u holokaustu.

Preuzmi pun tekst (126 KB)