Sažetak
U radu je opisana knjižna kultura Arapa u srednjem veku, s posebnim osvrtom na rad Kuće mudrosti u Bagdadu, institucije koja je jedan deo kulturnog nasleđa naroda starog veka sačuvala za budućnost. U prvom delu rada definisani su tipovi biblioteka koje su postojale u srednjovekovnom arapskom društvu, prvenstveno kroz njihov kulturni značaj. Drugi deo rada posvećen je opisu razvoja kulture knjige i čitanja, od pada bliskoistočnog dela Vizantijskog carstva pod vlast dinastije Umajada, preko razvoja u okviru Abasidskog halifata i vrhunca koji je dostigao u XIII veku, kada su njegove poslednje ostatke u ovom delu sveta uništili Mongoli. U tekstu je dat opis rada biblioteka i funkcija bibliotekara, kao i procesa nastanka publikacije, sličan proizvodnji na srednjovekovnom Zapadu. Osobenost nastanka knjige kod Arapa je prelazak sa pergamentne na knjigu pisanu na papiru (u Evropi je papir, kao materijal za pisanje, bio skoro nepoznat sve do XII veka).

Ključne reči:
Kuća mudrosti, prevodilački pokret, dinastija Umajada, Abasidski halifat, Harun el Rašid, El Mamun, biblioteke u džamijama

Preuzmi pun tekst