Gordana Stokić Simončić
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet – Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
gordana.stokic.simoncic@gmail.com
|
Profesionalna bibliotekarska udruženja:
šta stvarno mogu,
a šta ne treba očekivati
|
|---|
Gotovo 140 godina od osnivanja Američke bibliotekarske asocijacije (ALA), 80 godina od osnivanja Međunarodne federacije bibliotekarskih udruženja (IFLA) i osam decenija od početka profesionalnog udruživanja u Srbiji, još uvek je aktuelno pitanje zašto su dometi pojedinih bibliotekarskih asocijacija toliko neujednačeni. Dok prevashodni motiv za uključivanje u rad ALA predstavljaju: stručno usavršavanje, kontinuirano obrazovanje, profesionalne veze i podrška profesiji, legitimno je pitati se koliko u domaćim uslovima ovo mogu biti motivi za pristupanje nekoj od bibliotekarskih asocijacija. Dodatno, i šta to mogu da urade postojeće asocijacije da omasove članstvo i da ga podstaknu na dinamičnije angažovanje?
U Temi 25. broja Čitališta nalazi se posredno podsećanje na temelje Bibliotekarskog društva Srbije (BDS) koje je, svojim delovanjem 1931–1941, postavilo Društvo jugoslovenskih bibliotekara (autor Biljana Đurašinović). Tu je i nešto direktnije podsećanje na nedovoljnu angažovanost BDS na rešavanju problema posebnih profesionalnih grupacija (školski bibliotekari, muzejski bibliotekari) koje je rezultiralo osnivanjem nezavisnih udruženja (autori Roksanda Ignjatović, Olivera Nastić). S druge strane, dok BDS istražuje i „pažljivo sluša“ mišljenje bibliotekarske javnosti spremajući se da ojača komunikacione kanale i sopstvenu strukturu (autor Vesna Vuksan) može se, u svetlu sve nestabilnijeg statusa bibliotekara u društvu, preispitivati koje su to ciljeve odvajanjem postigle nove asocijacije.
Nasuprot aktuelnoj situaciji u Srbiji, najjače profesionalne organizacije u svetu su zapravo krovne za desetine onih drugih, specijalizovanih, kojima omogućavaju pristupanje zahvaljujući širokoj platformi na osnovu koje nude saradnju. Kako se može videti na primerima ALA (autor Majkl Dauling) i IFLA (prikaz 80. Kongresa nalazi se u rubrici Link) masovnost ide uporedo sa visokim članarinama i kotizacijama, internacionalizam uporedo sa dominacijom najrazvijenijih, a različitost uporedo sa izvesnom dozom nonšalancije i slobodom govora. Jedino su neupitni pripadnost profesiji, izražen osećaj za zajednički interes i spremnost na saradnju. Jedino to.
Preuzmi pun tekst (116 KB)
|
