|
Христина Микић
Универзитет Метрополитан
Факултет за менаџмент
hristina.mikic@metropoitan.ac.rs
Бр. 43 (Новембар 2023), стр. 1-2
Нова парадигма креативне економије и библиотеке
Поједини
футуристи
се слажу
да концепт
„индустрије
4.0“, као нова
фаза
развоја
економије,
треба
да нас уведе
у доба
„имагинације“.
Термин
је
употребио
Чарли
Меги
(Charlie
Magee)
средином
90-их година
како
би описао
нашу
дигиталну
будућност
и економију.
Очекује
се да ће растућа
улога
хуманоидних
робота,
аутоматизација
и дигитална
трансформација
смањити
људски
рад на минимум.
Такође
се предвиђа
да ће креативност
и имагинација
добити
примарну
улогу
у креирању
економских
и друштвених
вредности.
Ипак, тренутна
дигитална
индустријализација
креативности
није
обећавајућа
и далеко
је од поменуте
визије.
Она је више
претња
стваралаштву
и друштвеним
праксама
које
позивају
на размишљање,
учење
и преиспитивање.
Унутар
креативне
економије
настале
су друштвене
и економске
противречности
које
доводе
у питање
постојеће
принципе
њеног
развоја.
Обрисе
њене
нове
парадигме
већ сада
можемо
видети
у домену
друштвене
реорганизације
технологија,
креативног
рада,
културне
продукције
и финансирања
културе,
управљања
пројектима
и тимовима,
као и у јавним
политикама.
Како
се
јавне
установе,
нарочито
библиотеке,
прилагођавају
овим процесима?
Преузми пун текст
|
