Sandra Nikolić
Bibliteka grada Beograda
sandranikolic.ac@gmail.com

Milica Đorđević
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet – Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
milidjordj@gmail.com

Br. 28 (maj 2016), str. 25-34

Međunarodne i regionalne asocijacije u bibliotečko-informacionoj delatnosti

Sažetak

Razvoj bibliotekarstva kao samostalne profesije uslovio je uspostavljanje saradnje između bibliotekarskih udruženja na nacionalnom i međunarodnom nivou već sredinom 19. veka, kada su formirana prva profesionalna udruženja u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji. Rad daje kratak pregled poznatijih udruženja i organizacija koje se bave povezivanjem profesionalaca u bibliotečko-informacionoj delatnosti i primere dobre prakse njihovih aktivnosti. Razmena iskustava, načina rešavanja problema s kojima se susreću, ideja, uspostavljanje i osnaživanje međunarodnih kontakta, kao i zajedničko učešće na projektima predstavljaju glavne motive za umrežavanje bibliotekara sa kolegama iz inostranstva. Radom su obuhvaćene sledeće organizacije: Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija – IFLA, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESCO, Američka bibliotekarska asocijacija – ALA, Evropski biro bibliotečkih, informacionih i dokumentacionih udruženja – EBLIDA, Onlajn kompjuterski bibliotečki centar – OCLC, Međunarodni konzorcijum EIFL, Konferencija bibliotekara koji rade pri nacionalnim bibliotekama u Evropi – CENL, Liga evropskih istraživačkih biblioteka – LIBER i Udruženje specijalnih biblioteka – SLA.

Ključne reči:

bibliotečko-informaciona delatnosti, međunarodne organizacije, saradnja, udruživanje, IFLA, UNESCO, ALA, EBLIDA, OCLC, EIFL, CENL, LIBER, SLA

Primljeno: 2. februara 2016.
Ispravke rukopisa: 28. marta 2016.
Prihvaćeno za objavljivanje: 11. aprila 2016.

by Sandra Nikolić i Milica Đorđević is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Preuzmi pun tekst