Gordana Stokić Simončić
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet — Katedra za bibliotekarstvo i informatiku
gordana.stokic.simoncic@gmail.com

Br. 29 (novembar 2016), str. 1-2

Bibliotekarstvo u Srbiji: zakonodavni okvir i praksa

Način na koji se na nacionalnom nivou organizuje obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti razlikuje se od države do države. Dok neke imaju razvijen zakonodavni okvir, druge parcijalnim uredbama regulišu pojedine delove sistema. Tako, na primer, Francuska i Nemačka nemaju zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, premda imaju bogatu bibliotečku tradiciju i čak bogato iskustvo u pravnom regulisanju delatnosti. Naročito je indikativan primer Francuske, u kojoj je tokom 20. veka bilo više neuspešnih pokušaja donošenja jedinstvenog zakona, uprkos vrlo povoljnom kulturnom ambijentu. Od najstarijeg zakona o obaveznom primerku (1537), preko formiranja prvog ministarstva kulture (1959) i osmišljavanja državnog prestižno-pros-vetiteljskog kulturnog modela, do stabilnog finansiranja biblioteka i dobro organizovane profesionalne bibliotekarske asocijacije, nizali su se pozitivni preduslovi, pa ipak Francuska danas nema ni strategiju razvoja kulture za nastupajući period, ni jedinstven pravni akt za rad više od 16.000 biblioteka na svojoj teritoriji.

Potpuno suprotan, liberalni kulturni model, kakav se sreće u Sjedinjenim Američkim Državama, karakteriše shvatanje da bi država svojim mešanjem ugrozila autonomnost kulture, te ne postoji telo sa ingerencijama federalnog ministarstva kulture, kao ni federalni zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Uprkos tome, aktivnost preko 122.000 američkih biblioteka govori u prilog oceni o veoma razvijenoj mreži biblioteka, bogatim fondovima, visokom kvalitetu usluga i uticajnoj profesionalnoj zajednici oslonjenoj na nevladin sektor u vidu grupa za podršku, zagovornika vrednosti biblioteka, zadužbinara, volontera i alumni asocijacija.

U Srbiji se, u periodu od 1991. do 2011. godine, urušavao sistem bibliotekarstva izgrađivan u prethodnim decenijama. Iako bi se, prema uslovima u kojima su delovale srpske biblioteke, poslednja decenija 20. i prva decenija 21. veka mogle karakterisati kao periodi potpuno suprotnih tendencija, njih objedinjuje činjenica da stari sistem nije zamenjen novim. U vremenu svakovrsnih promena koje obično označavamo pojmom tranzicije, veoma sporo se menjao opšti pravni i zakonodavni okvir za delovanje organizacija. Izdavaštvo, knjižarstvo, muzealska, arhivska, pozorišna, filmska, koncertna, galerijska delatnost suočile su se sa ovom traumatičnom situacijom zajedno sa bibliotekama i bibliotekarstvom. Umesto sistemskih rešenja, pojavljivali su se pojedinačne inicijative, projekti i akcije, svedočeći o raspadu državno-birokratsko-prosvetiteljskog modela kulturne politike, ali i o teškoćama društva da iznedri novi model odnosa u kulturi. Nacionalne strategije koje se delom tiču i biblioteka donete su sa dosta teškoća (Nacionalna strategija razvoja informacionog društva, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine) ili uopšte nisu usvojene, poput strategije razvoja kulture.

Posle donošenja Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti (2011) i odgovarajućih podzakonskih akata postalo je jasno da je pred bibliotečkom zajednicom još ceo niz koraka koji će, potencijalno, dovesti do sistematičnog i konzistentnog rešavanja nagomilanih problema. Najuočljiviji je, možda, nedostatak međusektorske saradnje zbog koje se biblioteke nalaze „u procepu“, tj. stešnjene između ingerencija različitih resora i ministarstava – svaki put na štetu biblioteka i bibliotekara. U majskom broju Čitališta za 2015. godinu pisali smo o teškom položaju školskih biblioteka koje su u pravno-regulatornom smislu zavisne od Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, ne sluteći koliko će njih biti praktično ukinuto u međuvremenu odlukom o racionalizaciji rada stručnih saradnika u školama. I dok biblioteke naučnoistraživačkih instituta svoju nedefinisanu poziciju duguju neusaglašenosti Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, biblioteke-izdavači u latentnom su sukobu sa profesionalnim izdavačima, a Zakon o javnim nabavkama parališe jednu od osnovnih delatnosti biblioteka – kupovinu knjiga (v. Temu 28. broja Čitališta). U ukupnoj problematici zakonskog regulisanja bibliotečko-informacione delatnosti u Srbiji položaj zaposlenih – status i kompetencije bibliotekara – nameću se, ipak, kao ključni. Njime se, u osnovi, bave svi tekstovi u Temi 29. broja Čitališta.

Preuzmi pun tekst