Goran Trailović
Gradska biblioteka Pančevo
goran@biblioteka-pancevo.org.rs

Br. 31 (novembar 2017), str. 1-2

Čitalište kroz vreme

Kad ga napišeš, valjda će imati neki naslov, radni je naziv ovog uvodnika naznačen tako u sadržaju broja i na beloj stranici preloma. I poželeo sam da zadržimo taj naslov i tu belinu. Da bude poput postera „Nepristupačna prezentacija” izloženog na ovogodišnjoj IFLA-i. Tekst na njemu bio je napisan na Brajevom pismu, a autorke, Jelena Lešaja i Kristina Pasad, „predstavile su kako treba da izgleda prezentacija da bi bila pristupačna osobama sa teškoćama u čitanju“. Za ostale to je bila samo belina.

Konferenciji u Vroclavu smo posvetili dužnu pažnju u rubrici Link iz više razloga. Ne najmanje važan je taj da nikada nije bilo više bibliotekara iz Srbije na IFLA-i. U izveštaju pod zajedničkim naslovom „Hiljadu kilometara za trideset bibliotekara“ objavljujemo tekstove desetak autora iz Srbije i Hrvatske o dešavanjima na Kongresu i sesijama koje su pratili. Ne treba posebno isticati da smo uspeli da prenesemo samo deo atmosfere i aktivnosti sa oko 250 održanih skupova u Vroclavu (ne računajući brojne pretkonferencije u Poljskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Norveškoj, Švajcarskoj, Slovačkoj i Rumuniji).

Najveći broj bibliotekara iz Srbije došao je besplatno na konferenciju zahvaljujući projektu Bibliotekarskog društva Bibliotekari na putu: 1000 kilometara do 1000 ideja, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja RS (kao i „mobilnost“ autora uvodnika). Na putu do Vroclava obišli su više biblioteka u Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj. O jednoj od njih, Šleskoj biblioteci u Katovicama i njenim vrednim kolekcijama, piše Veronika Pavlovic. Drugi tekst u rubrici Biblioteka, „S onu stranu standardnog tiska“, objavljuje, već pomenuta, Jelena Lešaja iz Hrvatske knjižnice za slijepe.

Neobično je to što se uvodne reči u knjigama zabeleže tek pošto su knjige napisane, dakle na kraju. Poput ovog uvodnika. Mnogi pisci naslove daju po završetku pisanja svojih dela. Rubrika Tema je u ranijim brojevima bila posvećena zakonodavnom okviru bibliotekarstva u Srbiji, školskim bibliotekarima, profesionalnim udruženjima, informacionoj pismenosti, odnosima s javnošću, baštinskim ustanovama, kulturi i ekonomiji... Pisali smo o knjizi, kulturi i obrazovanju u digitalnom dobu, smislu čitanja u doba interneta, o bibliotekama i izdavačima. U ovom broju govorimo o književnosti, piscima i bibliotekama, o njihovom međusobnom odnosu, o biblioteci kao „radionici i inspiraciji“, viđenju i stereotipima bibliotekara u literaturi, o „bibliotekama u sopstvenoj sobi: autorkama, junakinjama i knjigama od Virdžinije Vulf do danas“.

Tema široka i izazovna, o kojoj su mogli da pišu mnogi „ljudi od pera“. Pokazalo se da, ako ovoj temi priđete sa stručnog, akademskog aspekta i želite da argumentovano razmatrate datu problematiku, to baš i nije tako jednostavan zadatak. Svesni ove prividne zavodljivosti, pažljivo smo birali potencijalne saradnike. Neki su, ipak, odustali na samom početku, drugi tokom pisanja, a ovaj književno- bibliotekarsko- teorijski triatlon uspešno je savladalo sedam autora u četiri teksta koja objavljujemo u Temi.

Na samom kraju časopisa objavljujemo prilog našeg novog saradnika i prijatelja Džona Spirsa sa Instituta za engleske studije londonskog Univerziteta. On je vlasnik Edward Everett Root Publishers Co. Ltd. i, kako kaže, sa svojih 76 godina postao je, verovatno, „najstariji novi izdavač na svetu“ (ova izdavačka kuća postoji tek tri godine). Ali on je pre ovoga, još 1969. godine, osnovao i vodio Harvester Press Publishers u Brajtonu i za 20 godina objavio gotovo dve hiljada nagrađivanih, zapaženih i vrednih naslova. „Biblioteke su od životnog značaja za lokalnu zajednicu“, ističe, govoreći o svojim dečačkim iskustvima i dragocenoj saradnji sa bibliotekama kao dugogodišnji izdavač stručne literature.

„Društvo jugoslovenskih bibliotekara i Bibliotekarsko društvo Srbije: kontinuitet profesionalnog udruživanja“ naslov je priloga Gordane Stokić Simončić. U susret jubileju, sedam decenija delovanja Bibliotekarskog društva Srbije, ona skreće pažnju javnosti na „postojanje profesionalne asocijacije koja joj je prethodila, kao i na mogućnost pomeranja datuma osnivanja asocijacije za cele dve decenije unazad“. O „Narodnim knjižnicama i čitaonicama kao obliku javnog bibliotekarstva u Srbiji od 1918. do 1941. godine“ piše Biljana Đurašinović. Posebnu pažnju posvećuje Šabačkoj narodnoj knjižnici i čitaonici, koja je bila najbolje organizovana ustanova ovog tipa na teritoriji Srbije u to vreme.

U Mreži objavljujemo prilog o iskustvima uvođenja inovacija u Nacionalnoj biblioteci Holandije, vrsnih stručnjaka: Hildelis Balk-Penington de Jong, Elsbet Kvant i Klemensa Nedekera. Njihova pažnja je usmerena na dva primera iz prakse: razvoj Delfer portala, koji čini dostupnim 30 miliona stranica digitalizovanog nasleđa Holandije i razvoj Istraživačke laboratorije, koja nudi domaćim i stranim istraživačima platformu za eksperimente. Ovaj zanimljiv i inspirativan tekst koji razmatra „šta čini inovacije uspešnim“ objavljen je u prestižnom IFLA Journal, a prevela ga je Jelena Jovin.

U jubilarnoj 15. godini, redakcija Čitališta bila je angažovana oko pripreme Naučnog skupa „Biblioteka i identitet“ u Pančevu. Okupili smo dvadesetak vrsnih stručnjaka koji se bave istraživanjima istorije biblioteka, arhiva i muzeja u nacionalnim okvirima. Zainteresovane upućujemo na veb-stranu identitet. citaliste. com na kojoj mogu naći listu izlagača i tema, njihove biografije, informacije o pratećim programima i promocijama i druge tekstualne, audio i video priloge sa ovog okupljanja. Na naznačenoj virtuelnoj adresi nalazi se i snimak promocije našeg novog izdanja Biblioteka kroz vreme. U Izlogu objavljujemo prikaz ove knjige jednog od recenzenata, prof. dr Desanke Stamatović, dobitnika prve Plakete Čitališta za izuzetan doprinos proučavanju istorije bibliotekarstva u Srbiji. Na kraju slavljeničke godine sećamo se i svih umetnika sa kojima smo sarađivali proteklih 15 godina. Na koricama časopisa možete sresti njihove bicikle, anđele, glave, zapise o vatri i entropiji, poruke izdaleka... Arijadnine niti, mitove o Prometeju, linearne konstrukcije, strukture uvida i beskrajne prostore širom raširenih ruku. Još jednom, hvala svim saradnicima, prijateljima, finansijerima i svima vama koji pratite Čitalište u štampanom i virtuelnom prostoru.

Preuzmi pun tekst