Goran Trailović
Gradska biblioteka Pančevo
goran@biblioteka-pancevo.org.rs

Br. 32 (maj 2018), str. 1-2

Informaciona pismenost u Čitalištu

Susret, razgovor i fotografisanje (kao trag u vremenu) sa nekim kao što je Pol Zurkovski, tvorac termina „informaciona pismenost“, ima simboličko značenje i predstavlja neku vrstu inicijacije autora u ovu oblast. Dogodilo se to oktobra 2013. u Istanbulu na prvoj Evropskoj konferenciji o informacionoj pismenosti. Ni je, međutim, samo Zurkovski obeležio ovaj skup: jednako snažan doprinos problematici informacione pismenosti dale su začetnice ideje i glavne organizatorke Konferencije Serap Kurbanoglu i Sonja Špiranec. U proteklih šest godina one su, oko ECIL-a kao godišnjeg foruma, uspele da okupe veliki broj teoretičara i praktičara, da uspostave kontakte sa brojnim zainteresovanim kolegama, ali i da izađu iz okvira informacione delatnosti i pruže ruku saradanje drugim profesijama. Obe se kao autori pojavljuju u ovom bro ju Čitališta.
Serap Kurbanoglu je, pogledom na postignuto, predstavila Evropsku konferenciju o informacionoj pismenosti i označila pravce njenog budućeg razvoja. O „kritičkoj informacijskoj pismenosti u akademskom kontekstu“ piše Sonja Špiranec, a Gordana Stokić Simončić i Dragana Sabovljev o navikama u korišćenju istraživačkih podataka nastavnika i saradnika na Univerzitetu u Beogradu. One se, zajedno sa Goranom Trailovićem, bave i analizom stanja, odnosno nivoa informacione pismenosti građana Srbije.
Čitaoci će se setiti da je u maju 2014, obeležavajući četrdesetogodišnjicu nastanka sintagme informaciona pismenost, rubrika Tema bila posvećena ovom pitanju. Temat je uredila Sonja Špiranec, postavljajući u Uvodniku pitanje da li je „informacijska pismenost bibliotekarska konstanta ili prevladani profesionalni koncept“. Sa jednakim uzbuđenjem i danas čitamo njen uvodni tekst koji najavljuje radove Tibora Koltaja “Big data, big litera cies?“, Helene Markulin, Lee Škorić i Jelke Petrak „Informacijska pismenost u visokoškolskom kurikulumu: sustavni pristup Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu“, Džejn Saker i Marie Bel “Developing Digital and Information Litera cies in LSE Un dergraduate Students“, Senade Dizdar i Lejle Hajdarpašić „Razvoj informacijske pismenosti na Univerzitetu u Sarajevu“ i „Osvrt na objavljene izvore o informacionoj pismenosti u Srbiji“ Gordane Stokić Simončić i Željka Vučkovića.
Poslednji prilog je „iznimno važan pregled koji ocrtava razvoj informacijske pismenosti u nacionalnom kontekstu, omogućujući argumentiranu raspravu o trenutnom stanju, ali i komparaciju stanja u međunarodnom kontekstu, te promišljanje budućih koraka“, ocenjuje Sonja Špiranec. On donosi 23 bibliografske jedinice koje predstavljaju „reprezentativni uzorak istraživanja informacione pismenosti u Srbiji“ od 2007. do 2013. godine; među njima i dva teksta objavljena u Čitalištu: jedan Biljane Radić-Bojanić i Jagode Topalov, „Elektronski izvori COBISS i KoBSON u funkciji visokoškolskog obrazovanja: stavovi i navike studenata korisnika” i drugi Mare Despotov, „Informaciona pismenost studenata: strategija pretraživanja”.
Još pre ovog zamaha iz 2014, koji je nesumnjivo u vezi sa dobrom energijom ECIL-a, u Čitalištu je objavljen veći broj tekstova domaćih i stranih autora koji se odnose na IL. „Uvereni da klasična kultura pisanja i linearnog teksta nije suprotstavljena nastupajućem informacionom dobu i da ona treba da bude osnova za još nedosegnutu informacionu pismenost“, tema broja 19 (novembar 2011) bila je posvećena „fenomenu čitanja i nezamenljivoj ulozi koju biblioteke imaju u promociji čitalačke kulture“. U istom broju se nekoliko priloga u rubrikama Biblioteka i Mreža dotaklo pitanja informacione pismenosti i zapravo su najavili pojačano interesovanje autora, dakle i bibliotekara, za ovu tematiku.
Samo u Čitalištu se od tada može nabrojati preko 20 radova koji tretiraju fenomene blisko vezane za informacionu pismenost (digitalni jaz, elektronsko izdavaštvo). Među njima su, u novembarskom broju iz 2016, objavljeni rezultati istraživanja Dragane Jovanović o „Upotrebi savremenih medija u promociji biblioteke: stavovi zaposlenih u Biblioteci Matice srpske“ i Bojane Marinčić i Dragoslave Rodaljević o „Medijskoj i informacionoj pismenosti užičkih maturanata“. Tema majskog broja 2017. bila je posvećena „problemima i praksi otvorenog pristupa informacijama“. Objavljeni su radovi: Emili Hermans “Academic Libraries Meet Re search Data Manage ment: A Case Study of the University of Ghent’s Central Library’s Practices“, Milice Ševkušić “Defining the Edito rial Po licies of Open Access Journals in Serbia and the Role of Librarians in This Process“, Dragane Stolić „Iskustvo Univerzitetske biblioteke ‘Svetozar Marković’ u uspostavljanju Digitalnog repozitorijuma Univerziteta u Beogradu – PHAIDRA“ i Obrada Vučkovca „Povezivanje biblioteka i geografskih informacionih sistema“.
Informacionoj pismenosti je, kako se može videti iz ovog pregleda, posvećena dostojna pažnja. Nastojali smo da odgovorimo na izazove vremena i ukažemo stručnoj javnosti na činjenicu da su „informaciona pismenost i doživotno učenje ne samo velika odgovornost današnjih bibliotekara, nego i velika šansa da biblioteke ‘zauzmu čvrstu poziciju u trajnim procesima koji predstavljaju imperativ razvoja savremenog doba’“.

Preuzmi pun tekst