Сажетак
У раду смо настојали да кроз објављену литературу и сачувану архивску грађу прикажемо историју оснивања читаоница у пожешком крају, у коме је, између 1869. и 1903, забележено постојање четири читаонице – три у Пожеги и једне у селу Добрињи. Као прве и једине институције културе, оне су имале великог значаја у друштвеном и културном развоју овог краја. То су била места на којима се окупљала напредна омладина, образовани Пожежани и писмено сељаштво – жељно образовања и културне еманципације. Иако ниједна од ових установа није у својој културној мисији деловала дужи временски период, њихово појављивање сведочи о жељи пожешког напредног становништва да буде покретач и носилац културне еманципације и да у тим настојањима не заостане за другим местима у Србији. Способност пожешке грађанске класе да артикулише своју потребу за књигом и информацијом, уобличена кроз оснивање првих читаоница, а затим и сеоских народних књижница и читаоница између два светска рата у овом крају, може се посматрати као снажна основа и потреба за појавом прве јавне библиотеке у Пожеги, основане после Другог светског рата.

Кључне речи:
Читаоница у Пожеги, Читаоница у Добрињи, радничке читаонице, Дружина пожешких радника, раднички покрет, читаонички покрет, Србија, читалишта

Преузми пун текст (261 KB)