Сажетак
Трагање за адекватним моделом финансирања културе који може у великој мери да испуни циљеве културне и економске политике, али и интересе и очекивања заједице и релевантних актера у култури, покренуло је широке дебате током деведесетих година XX века. Тада су у Европи наступила тешка времена за финансирање културе јер се увидело да нарасла јавна инфраструктура и администрација не могу више бити одрживе. Традиционални модели финансирања културе који се ослањају на јавне ресурсе обично представљају уобичајену праксу која се тешко мења, тако да реформе финансирања културе посежу за мерама које имају пре корективни карактер него карактер радикалних промена модела финансирања. У раду је приказана генеза односа државе и система финансирања културе, а потом су анализиране тенденције и концепти финансирања културе у Европској унији, са посебним освртом на позицију библиотечке делатности. У последњем делу рада разматра се финансирање културе у Србији у историјско-компаративном контексту, сагледавају се текући проблеми и развојне перспективе, те се оцењује позиција библиотечке делатности у домаћој пракси финансирања културе.

Кључне речи:
културa, финансирање, библиотечка делатност, Европска унија, постмодерна Европа, европски финансијски програми, креативна економија

Преузми пун текст (398 KB)