Сажетак
Према утицајној теорији Ричарда Флориде, креативност постаје главна компаративна предност у модерној глобалној економији. Концепт креативне економије настаје на размеђи другог и трећег миленијума као својеврсно проширење концепта економије информација и знања. Захваљујући успону и популарности неолибералистичке доктрине догодио се преокрет у коме је креативност традиционалне индустрије замењена индустријализацијом креативности. Ново индустријско доба почива на економски продуктивној повезаности информације, комуникације и креације. Пјер Бурдије још 1979. године уводи термин „симболичка добра“ која бивају све важнији тржишни сегмент и улазе у корпус онога што исти аутор обележава као „културни капитал“. Непрекидно увећавање продаје „неопипљивих“ производа, тј. интензиван раст тржишног учешћа интелектуалне својине омогућио је услове да се говори о озбиљно дефинисаним и усмереним економским потенцијалима креативности. Џереми Рифкин одређује туризам као најстарију културну индустрију и као најуочљивији и најмоћнији израз и образац за модерну економију искуства. У овом тексту аутор истражује могуће улоге јавних библиотека у развоју креативне економије и културног туризма.

Кључне речи:
јавне библиотеке, информатичко друштво, друштво знања, креативност, економија, културни туризам, буџетско финансирање, партнерство, предузетништво, симболички капитал

Преузми пун текст (173 KB)