Сажетак
Тема рада је однос установа културе према природној и културној баштини и одрживом развоју сеоских заједница у Србији. Циљ је да се укаже на значај интеракције културе, природе и привреде која утиче на стварање „духа места“ и да установе културе упути на ново разумевање њихове улоге у савременом друштву и изједначавању квалитета живота у руралним и урбаним подручјима. Рад је теоријско-емпиријског карактера, заснован на интердисциплинарним, мултидисциплинарним и трансдисциплинарним знањима различитих научних области, почев од историје, археологије, етно-екологије, културне и социјалне антропологије, социологије села, до менаџмента у култури и културне политике. Емпиријско истраживање засновано је на студији случаја села Омољица у општини Панчево (Банат, Војводина) на чијој територији се налази Парк природе „Поњавица“ – један од 16 заштићених паркова природе у Србији. У месту познатом као прво филмско туристичко село по Фестивалу о животу села „Жисел“, раде три типа установа културе које постоје у већини села – школа, дом културе и библиотека. На тај начин резултати добијени овим истраживањима могу да се примене и у другим локалним заједницама на простору заштићених паркова природе.

Кључне речи:
природна средина, друштвена средина, ендогени развој, дух места, културна политика, сећање, баштина, култура, туризам, економија

Преузми пун текст (208 KB)