Сажетак
У овом раду описан је рад библиотекара у Византији, пре свега кроз делатност образованих појединаца који су на одређен начин организовали сопствене збирке, документацију појединих царева и списе у Патријаршијској библиотеци. Упркос томе, све до XI века, сем кроз рад архивара и библиотекара-хартофилакса, није постојао назив професије, иако се назирала функција библиотекара. Монаси манастирских библиотека чинили су посебну групу јер су њихове функције биле одређене правилима оснивача. Период од XIII до XV века значајан је за развој професије јер се први пут, кроз рад Теодора II Ласкариса, јавља идеја о појединцу који би организовао фондове доступне свим слојевима друштва. Након пада Цариграда, основа византијске књижне културе премешта се на тло Италије, где Манојло Хрисолора организује прву византијску библиотеку која ће бити претеча ренесансних.

Кључне речи:
Византија, хартофилакс, custos librorum, библиотекар, Студитски манастир, манастирске библиотеке, Ориген, Јулијан Отпадник, Темисиус, Фотије, Манојло Хрисолора

Преузми пун текст (176 KB)