Марковић, Никола и Даница Филиповић. Забрањивање књига у окупираној Србији 1941–1944. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2012.

Циљано склањање и уништавање књига обележава историју цивилизације од њених почетака, било да су писане на глиненим плочицама, папирусу, пергаменту, хартији, или штампане у Гу тенберговој галаксији. Нажалост, то нису примери из старих епоха, већ их има и у XX и XXI веку. Највећа нацистичка ломача направљена је на Тргу опере у Берлину 1933. године, када су спаљиване књиге које нису биле на линији аријевског духа. Ново „чистунство“ спроводили су фашисти, уверени да је семе побуне у књигама Хајнриха и Томаса Мана, Брехта, Ернеста Глезера, Кафке, Ериха Марије Ремарка, Маркса, Кауцког, Фројда, Андре Малроа, Ромена Ролана и других. Библиокласти су постали извршиоци и у холокаусту.

Преузми пун текст (126 KB)