Сажетак
Турци Османлије наставили су са традицијом неговања књиге и писмености која је постојала у читавом исламском свету. Османски султани, високи државни чиновници и верски достојанственици поседовали су богате личне библиотеке. Библиотеке за потребе наставника и ученика верских школа и верских лица најчешће су осниване као задужбине (вакуф) и радиле су у саставу џамија, медреса, текија и других институција у којима су неговане исламске науке и духовност. У посебним повељама задужбинара (вакфијама или вакуфнамама) прецизирани су сврха оснивања библиотеке, персонал, приходи и услови за коришћење књига. Прва библиотека која је имала посебну зграду у Османској империји настала је 1678. године. У Доба лала (1718-1730) почиње оснивање библиотека отворених на добробит ширих слојева становништва. Прве модерне библиотеке настају са оснивањем Војне академије и Поморско-техничке академије у Истанбулу крајем XVIII века. Муниф-паша, оснивач Османског ученог друштва 1861, уједно је и оснивач прве модерне библиотеке за научно-истраживачки рад у Империји. Прва државна библиотека отворена је 1884. године у Истанбулу.

Кључне речи:
Османско царство, дворске библиотеке, приватне библиотеке, библиотеке при медресама, независне библиотеке – вакуфи, специјализоване библиотеке

Преузми пун текст (137 KB)