Сажетак
Као вишевјековна традиција, задужбинарство код Срба поставило је материјалне основе за развој националне културне историје. Прве националне библиотеке основане су посредством легата као института завјештања, а и данас најдрагоцјеније фондове у нашим библиотекама чине управо завјештане личне библиотеке истакнутих научних и културних радника. У овом раду ће бити представљене личне библиотеке, односно легати и библиотеке цјелине који се налазе у библиотекама Републике Српске. Настајали су у приближно истом временском периоду, али садрже разноврсну грађу, будући да су их формирали људи различитих профила, од столара, преко просвјетних и културних радника, библиотекара, до истакнутих научника и академика. Неуједначене су и по обиму збирке и по значају личности која је збирку формирала, али како садрже грађу која може да има велик потенцијал са научног, културног или историјског аспекта, обавеза библиотекара је да их стручном обрадом учинe доступним за истраживања. Као први корак у томе и као предмет нашег рада, поставља се преглед свих ових збирки у Републици Српској.

Кључне речи:
задужбинарство, Република Српска, личне библиотеке, библиотеке цјелине, легати, специјалне колекције, посебни фондови, писана баштина, споменици културе

Преузми пун текст (141 KB)