Сажетак
Од средине XVII века, у библиотеке српских манастира, у недостатку могућности производње српских књига, све чешће доспевају руске. До XVIII века манастирске библиотеке садрже још увек у највећем делу рукописне и штампане књиге српског порекла, али се потом њихов идентитет полако мења, нарочито на територији Карловачке митрополије. Са доласком митрополита Викентија Јовановића прописује се 1733. обавеза обнављања манастирских библиотека, али искључиво руским књигама, које су се сматрале нормативним. То је имало далекосежне последице по изглед манастирских збирки, које по свом карактеру све више постају руске. Овај преображај даде се лако документовати на основу визитације фрушкогорских манастира коју је 1753. године обавио митрополит Павле Ненадовић.

Кључне речи:
библиотеке, манастири, Карловачка митрополија, српска књига, руска књига, идентитет, богослужење, XVIII век

Преузми пун текст (122 KB)