НАУЧНИ ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ БИБЛИОТЕКАРСТВА
ISSN 2217-5563
 

Нови број


Гордана Стокић Симончић
Универзитет у Београду
Филолошки факултет – Катедра за библиотекарство и информатику
gordana.stokic.simoncic@gmail.com


Професионална библиотекарска удружења:
шта стварно могу, а шта не треба очекивати


Готово 140 година од оснивања Америчке библиотекарске асоцијације (ALA), 80 година од оснивања Међународне федерације библиотекарских удружења (IFLA) и осам деценија од почетка професионалног удруживања у Србији, још увек је актуелно питање зашто су домети појединих библиотекарских асоцијација толико неуједначени. Док превасходни мотив за укључивање у рад ALA представљају: стручно усавршавање, континуирано образовање, професионалне везе и подршка професији, легитимно је питати се колико у домаћим условима ово могу бити мотиви за приступање некој од библиотекарских асоцијација. Додатно, и шта то могу да ураде постојеће асоцијације да омасове чланство и да га подстакну на динамичније ангажовање?

У Теми 25. броја Читалишта налази се посредно подсећање на темеље Библиотекарског друштва Србије (БДС) које је, својим деловањем 1931–1941, поставило Друштво југословенских библиотекара (аутор Биљана Ђурашиновић). Ту је и нешто директније подсећање на недовољну ангажованост БДС на решавању проблема посебних професионалних групација (школски библиотекари, музејски библиотекари) које је резултирало оснивањем независних удружења (аутори Роксанда Игњатовић, Оливера Настић). С друге стране, док БДС истражује и „пажљиво слуша“ мишљење библиотекарске јавности спремајући се да ојача комуникационе канале и сопствену структуру (аутор Весна Вуксан) може се, у светлу све нестабилнијег статуса библиотекара у друштву, преиспитивати које су то циљеве одвајањем постигле нове асоцијације.

Насупрот актуелној ситуацији у Србији, најјаче професионалне организације у свету су заправо кровне за десетине оних других, специјализованих, којима омогућавају приступање захваљујући широкој платформи на основу које нуде сарадњу. Како се може видети на примерима ALA (аутор Мајкл Даулинг) и IFLA (приказ 80. Конгреса налази се у рубрици Линк) масовност иде упоредо са високим чланаринама и котизацијама, интернационализам упоредо са доминацијом најразвијенијих, а различитост упоредо са извесном дозом ноншаланције и слободом говора. Једино су неупитни припадност професији, изражен осећај за заједнички интерес и спремност на сарадњу. Једино то.



Преузми пун текст (116 KB)