Сажетак
После протобиблиотекарске фазе развоја српских манастирских библиотека у Карловачкој митрополији у 18. и већем делу 19. века, обележене праксом обавезног инвентарисања књижних збирки, сазрело је време за напредније кораке. Упоредо са јачањем свести у друштву о значају старе српске књиге и манастирских библиотека, јавила се и потреба, а потом и пракса, бављења њима са више аспеката. Тако је сазрела идеја о каталогизацији тих збирки, које су чувале највредније, у историјско-културном смислу, српске публикације. Почетком 20. века, када je основано Монашко удружење Карловачке митрополије, у оквиру његових делатности настао је план израде централног каталога манастирских библиотека тог подручја, који ће у овом раду бити представљен. Састављен према савременим каталошким правилима, са идејом концентрације информација на једном месту у духу класичних сводних каталога, уједно и као клица националне ретроспективне библиографије на пресеку са текућом, овај план је био нешто најмодерније што се до тада у српском библиотекарству појавило. Ипак, почетак Првог светског рата онемогућиo је остварење тог пројекта у највећој мери.

Кључне речи:
Карловачка митрополија, манастири, библиотеке, Монашко удружење, правила, каталогизација, историја српских библиотека

Преузми пун текст (269 KB)