Гордана Стокић Симончић
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
Катедра за библиотекарство и информатику
gordana.stokic.simoncic@gmail.com
|
Школски библиотекар — између стварног и могућег
|
Ангажовање у библиотеци са једним запосленим може подразумевати мноштво најразличитијих и истовремених послова које ћете успешно обавити једино уз завидну способност самоорганизовања и добру комуникацију са корисницима и управом. Висок степен професионализма који захтева рад у библиотекама са једним запосленим претпоставља правилно планирање времена да се самосталност у послу не би претворила у професионалну изолацију, а оптерећеност библиотекара довела до маргинализације положаја библиотеке у оквиру матичне институције. Запослени у школским, високошколским и специјалним библиотекама, као најбројнији представници библиотека са једним запосленим, добро знају за овај општи оквир.
Део општег оквира у Републици Србији представљају број од близу 1600 школских библиотека, као и број од 570 хиљада ученика основних и средњих школа којима су те библиотеке намењене. Потом и чињеница да су школске библиотеке део два система – школског и библиотечко-информационог, а у правно-регулаторном смислу зависне од два закона: „Закона о основама система образовања и васпитања“ и „Закона о библиотечко-информационој делатности“. Још један део општег оквира показује чињеница да готово све школе у Србији имају интернет, али ни два закона не помажу да више од стотинак школа има интернет у библиотеци, која би ученицима омогућила коришћење електронских извора. Ослоњене на скромна материјална средства која школе издвајају за библиотеке и на ентузијазам појединаца, наше школске библиотеке по изузетку јесу места окупљања радозналих и даровитих ученика, живе сарадње са наставницима и плодоносне комуникације библиотекара и наставника. Примери добре праксе, који се ипак издвајају, само показују колико је широко поље креативности и утицаја које се налази пред школским библиотекарима.
Како се вреднује школска библиотека, какав је њен утицај на квалитет образовног процеса, зашто је она идеално место за ширење медијске и информационе писмености, како је област школског библиотекарства уређена у другим земљама света и стандардизована на међународном нивоу, ко су, у професионалном смислу, школски библиотекари, колико је реалан, а колико вреднован прописани обим послова којима се баве, само су нека од питања којима се враћамо и у овом броју Читалишта.
Преузми пун текст (111 KB)
|