Сажетак
Mузеји, библиотеке и архиви данас се, због врста грађе коју прикупљају, сматрају веома различитим институцијама. Током историје, разлике међу њима нису биле тако уочљиве, а настале су као резултат конвенције и традиције а не суштинских неподударности. Данас постаје све очигледније да су оне само привидне и да ове установе деле заједничку мисију подршке образовању и служењу друштвеној заједници. Подстицај реверзибилном процесу повезивања музеја, библиотека и архива дао је убрзани развој информационе технологије и комуникационих мрежа. Заједнички информациони модели, дигиталне презентације и архиве су најчешћи вид сарадње баштинских институција. Примери њиховог повезивања на глобалном плану су бројни и крећу се од реализације појединачних програма и пројеката до пуне интеграције.
Баштинске институције у Србији су на маргинама глобалних трендова и потребан им је подстицајнији законодавни и инстутиционални оквир. Оснивање асоцијације стручњака који делују у овој области могло би да допринесе артикулисању заједничких потреба и да подстакне њихову сарадњу.

Кључне речи:
музеј, библиотека, архив, баштинске институције, сарадња, заштита културног наслеђа, умрежавање, дигитализација, Панчево, Панчевачко читалиштe, Асоцијација информацијских стручњака: библиотекара, архивиста и музеолога (БАМ), Национални центар за дигитализацију, Европске смернице за сарадњу библиотека, архива и музеја, Институт за музејске и библиотечке услуге, IFLA

Преузми пун текст (210 KB)