Сажетак
У развијеним библиотечко-информационим срединама библиотекари своју улогу посредника у комуникацији сматрају суштински важном у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин. Ова студија случаја емпиријски истражује и сагледава праксу односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије, те пружа препоруке за даљи развој ове области. Примарну циљну групу у истраживању чине директори јавних библиотека, њихови помоћници и руководиоци сектора и одељења, а секундарну сарадници на пословима PR-a. Методолошки приступ огледа се у спровођењу онлајн анкете којом су прикупљени подаци квантитативног и квалитативног карактера од укупно педесет испитаника. Иако је тешко говорити о развијању или стагнацији ове области, будући да у Србији до сада нису рађена слична истраживања, јасно је да се библиотеке све више окрећу интензивној комуникацији с јавношћу. Забележена су значајна запажања у погледу разумевања појма односа с јавношћу, профила запослених који се баве овим послом, важности интерне комуникације, визуелног идентитета, затим квалитета разговора са стејкхолдерима, те свести да поједини сегменти рада које библиотека обавља суштински припадају овој области.

Кључне речи:
односи с јавношћу, јавне библиотеке, Србија, PR менаџер, комуникација, запослени, корисници, локална заједница, визуелни идентитет, култура организације

Преузми пун текст (159 KB)