Гордана Стокић Симончић
Универзитет у Београду
Филолошки факултет – Катедра за библиотекарство и информатику
gordana.stokic.simoncic@gmail.com

Бр. 28 (мај 2016), стр. 35-42

Блиски исток — колевка библиотека

Сажетак

У раду је дат сумаран преглед система и материјала за писање код народа древног Блиског истока, да послужи као основа за детаљније представљање најзначајнијих домета у организовању и вођењу збирки писаних докумената – претеча савремених архива и библиотека. Археолошка ископавања, изучавања језика и текстолошке анализе материјала нађеног на тлу некадашњих сумерских градова, Акађанског, Вавилонског, Асирског и Хетитског царства, еблаитских, угаритских и феничанских насеобина, рађени током 19. и 20. века, умногоме су обогатили историју библиотека. Покушаји ефикасног организовања писане грађе срећу се још крајем трећег миленијума пре наше ере. Обим писарске активности, разноврсност и коришћење текстова увели су у употребу инвентаре, рудиментарне каталоге и поделе по стручним групама, праксу коришћења кустода и састављања колофона у рукописима; најстарија библиотека којој се зна тачно место и време постојања, као и састав фонда је краљевска библиотека у Ебли (2500–2250. године п.н.е); најстарија плочица за коју се сматра да представља библиотечки каталог, настала је око 2000. година п.н.е, а нађена је у рушевинама сумерског града Нипура; први познати оснивач библиотеке је асирски краљ Тиглат–Пиласар Први (12. век п.н.е) – што све говори о великој старости библиотека, али и о њиховој укорењености у културни модел одређених народа.

Кључне речи:

библиотеке, архиви, стари век, Блиски исток, Нинива, Асурбанипалова библиотека, Ебла, владарске збирке, организовање, клинасто писмо, глинене плочице, кустоде, колофони

Примљено: 5. јануара 2016.
Прихваћено за објављивање: 14. јануара 2016.

Блиски исток — колевка библиотека by Гордана Стокић Симончић is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Преузми пун текст