Карла Селихар
Универзитет у Новом Саду
Педагошки факултет – Катедра за библиотекарство, Сомбор
kselihar@pef.uns.ac.rs

Бр. 29 (новембар 2016), стр. 62-66

Прилози за историју српских читаоница:
читаонице у Сан Франциску, Паризу, Минхену, Женеви и Цириху

Сажетак

Читаонице као институције културе настају у времену када књига и писана реч све више продиру у шире слојеве друштва, које своје потребе за читањем, знањем и информацијама остварује преко разних читалачких клубова. Резултати добијени истраживањем потврђују да су војвођански Срби у периоду од 1842. до 1918. године основали 60 читаоница на територији данашње Покрајине Војводине. Поред стварања фондова и читалачке публике, оне су имале свој специфичан национални карактер и биле носиоци културно-просветног препорода српског народа на територији Угарске. Поред читаоница широм Аустроугарске монархије, као и читалишта у Србији, Срби оснивају читаонице и у другим европским земљама и у Сједињеним Америчким Државама, где су се нашли као економски мигранти, политички исељеници, студенти, ђаци или академски грађани. У раду је изложен део истраживања о српским читаоницама који се односи на читаонице у Сан Франциску, Паризу, Минхену, Женеви и Цириху, које су активно радиле на представљању српске културе и традиције европским народима. У њима су се организовала јавна предавања, беседе са игранкама, забаве, обележаване су годишњице значајне за српски народ, а не мали значај је имао и њихов добротворни рад.

Кључне речи:

читаонице, српска дијаспора, 19. век, 20. век, панславизам, друштва за читање, ђачка удружења, просветитељство

Примљено: 22. март 2016.
Исправке рукописа: 19. август 2016.
Прихваћено за објављивање: 23. септембар 2016.

Прилози за историју српских читаоница: читаонице у Сан Франциску, Паризу, Минхену, Женеви и Цириху by Карла Селихар is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Преузми пун текст